Slučaj Slavka Ćuruvije
Početak mogućeg raspleta i šta to znači
Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje
Muzej hleba u Pećincima
Pogled u tradiciju
Prvo je bio samo slikar što na platnima beleži etnografiju, onda je počeo sam da skuplja zaboravljene predmete, alate i mašine, onda je u pauzi putovanja bio graditelj, sada je ostao sve to, ali dodao još jednu funkciju: kustos Muzeja hleba
TV manijak
Par-nepar
Intervju – Tijana Kojić, umetnica
Neobjašnjivost optimizma
"Znamo da je naše podneblje periferija u odnosu na svetska umetnička dešavanja, da uslovi u kojima radimo nisu dobri. U našem društvu, umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja. Ali interesantno je kako umetnost ipak i uvek opstaje i postoji. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, a na osnovu nekog neobjašnjivog optimizma i neugasivog entuzijazma"
Lisica i ždral
Otvoreno pismo
Bi li RRA mogla preduzeti štogod protivu gladijatorskih pevačkih TV turnira na koje roditelji dovode i maloletnu čeljad?
Slovo o ontologiji
Diskretni šarm posebnosti
O identitetu se, dakako, raspravlja u svim mogućim područjima nauke. Prva asocijacija na reč identitet odnosiće se, najverovatnije, na pitanje o etničkom, verskom, rasnom ili kulturnom identitetu
Kultura sećanja
Ko je heroj 1914.
Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama
Nuspojave
Bonton za početnike i pipanje za šlajpik
Vojvodina politički nestaje na naše oči jer se nikada nije ni konstituisala kao superiorna politička i civilizacijska alternativa unutar Srbije, za razliku od Istre u Hrvatskoj
Intervju – Živorad Vasić, generalni direktor hotela Crowne Plaza Beograd
Nema napretka bez low-cost letova i infrastrukture
"Kada šetate ulicama Rima i vidite da možete za 299 evra da odete do Budimpešte ili do Praga na tri noćenja u hotelu sa četiri zvezdice, a da Beograd košta 500 evra, to je problem. Sada smo te cene hotelskih soba doveli u red, to je zbog zdrave konkurencije. Iskreno se nadam da ćemo to uraditi i sa avionskim kartama koje su i dalje jako nepristupačne"
Suđenje Šešelju u Hagu
Početak ili kraj
Bilo je gotovo izvesno da će suđenje Šešelju 30. oktobra i konačno dobiti epilog, a sada izgleda kao da je priča tek počela
Ekonomija i zakonodavstvo
Endemski strah od promena ili odbrana privilegija
Sama najava izmena Zakona o radu naišla je na negodovanje sindikalnih čelnika, kad je Nacrt objavljen, negodovanje je preraslo u galamu koja je naglo utihnula pred Novu godinu. Da li je to signal da se ovaj pravni akt neće naći u skupštinskoj proceduri, barem ne u ovom sazivu
Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac
Nema razloga za optimizam
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Primenjeno pozorište – Teatar u zatvoru
Zatvor, zakon, zabrana
Početna zamisao autora predstave "Banja robija" u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja
Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za Cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.
Srpska duvanska industrija na raskršću
Intervju – Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje
Evropa u Vojvodini
"Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza"
Liberalizacija tržišta električne energije
Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu
Sve kompanije i preduzeća na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzeća koji imaju više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra ili su priključeni na napon veći od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevača će da kupe struju. Od 2015. na tržište će izaći kompletna privreda, sva pravna lica, a to će moći da učine i domaćinstva
More, zemlje, ljudi
Nedosanjani Mediteran
Muzej evropskih i mediteranskih civilizacija (MuCEM), otvoren u junu ove godine u Marseju, jedan je od najuspelijih muzeoloških projekata realizovanih u Evropi u skorije vreme
Intervju – Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara
Traganje za identitetom
"U očuvanju kulturnog identiteta mađarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruženja za očuvanje kulturnih posebnosti. Prema našim podacima, registrovano je više od 300 takvih udruženja za očuvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti"
Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora
Život na granici
Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni
Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika
Srpski Nišvil
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
Vrla nova tehnologija
Sat na čelo, ciglu u ruku
Novembar i decembar tradicionalno su meseci kada se kupuje najviše tehnologije: laptopi, tableti, mobilni telefoni i najrazličitiji gedžeti savršeni su novogodišnji pokloni za veoma drage osobe. Oni koji će propustiti ovu priliku neka ne očajavaju – iduće godine sve će biti još veće, jače i bolje, a cene sasvim uobičajene. Sledi pet novih proizvoda koji bi čak i u Srbiji trebalo da postanu veoma popularni
Crni kontinent u raljama svetskih sila
Otimači afričkog blaga
Velike sile se ponovo bore za "crnu Afriku". Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih država je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance – najsiromašnije potrošače na svetu. U senci okršaja velikih, u decembru je južno od Sahare započela nova serija bratoubilačkih sukoba. Ekonomija predstavlja zajednički imenitelj svih priča na najgladnijem kontinentu – i onih koje bude nadu i onih najtragičnijih
Knjige
Pozorište potkazuje istoriju
Studija Snježane Banović Država i njezino kazalište (Hrvatsko državno kazalište u Zagrebu 1941–1945) je publicistička knjiga godine objavljena u Hrvatskoj 2013.