Propustio sam priliku da čujem dva kratka pitanja Vučićevog izbornog štaba i dam lični doprinos istraživačkom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmišljanje. Ne moje, koliko za razmišljanje Tomislava Nikolića. Vodi li Vučić ličnu, predsedničku ili parlamentarnu kampanju?
Dva su razloga velike zainteresovanosti za izložbu "Skriveno blago Doma Jevrema Grujića" u Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu: prvi u znatiželji običnog sveta za privatnost domaće buržoazije 19. veka, a drugi se tiče prve diskoteke na Balkanu, diskoteke "Kod Laze Šećera" otvorene krajem šezdesetih upravo u Domu Jevrema Grujića
Zamislimo li veliki, moćni superkompjuter u koji su uneti osnovni podaci iz biračkih spiskova kako bi, nakon sati i dana procesuiranja, izračunao raspored snaga u budućem parlamentu, mnogo pre nego što se kampanja i pokrene, to bi nas vodilo u veliku debatu o daljem smislu samog glasanja. Šta o demokratiji u osvit novih izbora možemo da naučimo iz nauke rojeva
"Moj otac Vojislav je pokušavao da me usmeri na pravi put i da me savetuje kad je potrebno i kada ja od njega to zatražim. To mi veoma znači. Do sada nisam bio u prilici da donosim odluke od nekog velikog značaja. Drago mu je što sam se više uključio u stranački rad i pokušava da mi pomogne koliko je u stanju"
Kako niko nije očekivao da će u Jaruzi biti bilo kakvog dostojanstva, jednostavno nije se računalo na izbornu pacifikaciju "desnih infantilaca", svečanost u Marićevića jaruzi je ignorisana kako od raznih Vladinih biroa tako i od pripadajućih medija. Šteta, dan je bio lep
Ako je jeres citirati Ustav, ako je jeres citirati vrednosti koje su univerzalne a zalažemo se da budemo deo tog uređenog sveta, ne vidim kakav je problem kada se na primer zalažete za prava LGBT populacije ili poštovanje instituta presumpcije nevinosti jer u srpskom medijskom tabloidnom prostoru prvo ste osuđeni, pa idete na sud. Nažalost, to je tako i ja se protivim tome i niko me neće u tome sprečiti. I građani tako misle, kao i većina političara, iako ne smeju da kažu
Što veštim manevrima, što silom političkih prilika koje u Srbiji uvek podrazumevaju da je važnije o kome je reč nego šta je taj uradio, vrh Socijalističke partije i njen lider uspevali su da odole brojnim prozivkama za zloupotrebe i afere. Da li će uspeti i ovaj put
"Zasluge Borisa Tadića za Demokratsku stranku su nesporne, ali baš zbog toga ne mogu da nađem razumevanje za gest počasnog predsednika stranke, koji je na početku izborne kampanje napustio svoju stranku, u kojoj je proveo više od dve decenije i vodio je skoro deceniju. Možda ja drukčije razumem odgovornost prema stranci koju sam osnovao i jedno vreme je vodio"
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu
Pobedniku u izbornom nadlagivanju često se osladi da ostane na svojoj strani rova i da s pozicije vlasti učvršćuje taj bedem sve verujući da će ga ono što ga je dovelo na vlast na vlasti i očuvati
Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić
"Posle iskustva sa snimanja filma Marble Ass, Želimir Žilnik je za mene bio jedno od najvećih čuda koje sam imao prilike da vidim, večita inspiracija, obrazac da umetnik mora da bude spreman na sve, da nema stvari u životu koju ne može da izdrži. To je smisao i suština umetnosti. Davanjem takvog primera on kao čovek i kao umetnik ima validnost. Bez toga, sve je sviranje kurcu. Mislim tu i na sebe, istrajao sam trideset godina"
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Sever Kosova mesecima se vrti oko izbornih ciklusa. Dok je vlastima u Beogradu i Prištini, svakoj iz sopstvenih razloga, važno da se izborni proces napokon završi, stiče se utisak da je stanovništvu svega dosta. Bez formiranja vlasti u Kosovskoj Mitrovici ne može, međutim, da se formira Zajednica srpskih opština, bez koje Srbima na Kosovu "nema opstanka"
Od nasilnog ulaska države 1999. do finansijskog kolapsa u režiji SPS-ovih kadrova i kako se ovo poslednje koristi u predizborne svrhe: prvi put za vreme rekonstrukcije Vlade, a sada pred vanredne parlamentarne izbore
U veoma retkim javnim istupima Miodrag – Miki Rakić ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Novinarima najčešće odgovara: "Ne bih da komentarišem." Na nekim fotografijama je nasmejan. U oba svoja autorska teksta u novinama Đilasa i Tadića pominje po jednom, a Vučića – sedam puta
Ekonomska kriza je za sobom donela i poplavu populizma, koji se kao i uvek sastoji od dve komponente: lažnih obećanja i potrage za dežurnim krivcima. Narod je gladan, nezadovoljan i očajan. Frustracija se ne može poništiti niti se energija može uništiti, ona se može samo usmeriti. Mubadala, Takata, polo klub u Čačku, Maršalov plan, Al Dahrinih osam poljoprivrednih kombinata, Beograd na vodi i druga slična obećanja mogu se ponavljati unedogled dok god se pospešuje zaborav a mediji ne smeju da podsete
"U ovom trenutku morate da se opredelite: da li ćete mirno da čitate laži ili da pocepate i zgužvate to što proizvodi laž. Da li ćete da se opredelite pozitivno ili bar pomirljivo prema Vučiću, ili ćete da stanete sa druge strane. Ne protiv njega lično, nek je on živ i zdrav, nego protiv njegove politike"
Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke
