Učesnici u razgovoru na trećem u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Mita Boarov, Miloš Vasić i Teofil Pančić. Razgovor je vodila Lila Radonjić
"Svaki grad ima iste šanse da uz adekvatna rešenja postane pametan, bez obzira na raspoložive resurse. Objedinjeni cilj je da građani na svojoj koži osete viši nivo usluge, počev od električne energije bez prekida, kvalitetnije pijaće vode, bržeg i boljeg javnog transporta pa do usluga u upravi i zdravstvu"
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"
Dobar dečji program nije tu da zabavlja decu, već da ih provocira da razmišljaju i reaguju. Ove zime, novi "Fazoni i fore", na TV Vojvodini – kao bačena rukavica i izazov tranzicionom TV programu
Ispred zgrade Pošte u kojoj je i Mesna zajednica Dolovo, na travnjaku između trotoara i kolovoza – vetro-generator, maketa doduše: postavljena je u vreme kad je projekat tek najavljivan. Velika je euforija bila tad, pričalo se o novim radnim mestima, procvatu Dolova, ne samo Dolova, nego i svih okolnih mesta, svetloj budućnosti odmah tu i samo što nije. Elisu nije pokretao vetar koji tu povazdan duva, već mali elektromotor. Propeler odavno miruje: neko je odneo motor
Da bi uspelo stvaranje veštačkog demona "mračnih dvehiljaditih", prvo je moralo da bude potisnuto sećanje na gusti mrak devedesetih
Izuzetno posećeni skup, na kome su se okupili vodeći ljudi iz sektora energetike doneo je novosti u poslovanju EPS-a i Srbijagasa, kao i uveravanja nadležnih da Srbija neće imati nikakvih problema u predstojećoj grejnoj sezoni
Zbog kontinualnog zagađenja vazduha, posle duže pauze građani Bora ponovo su se okupili na ekološkom protestu "Ne ćutim, jer imam decu". Zagađenje je, vele, veće nego ikad ranije nakon što je izgrađena i svečano puštena u rad nova topionica krajem marta ove godine. Kažu i da su uslovi rada nepodnošljivi, da je većina metalurga zbog toga na bolovanju, a umesto njih rudu tope rudari. Kako rudari nisu metalurzi, česte su povrede na radu, a svakome ko i pomisli da digne glas, uprava preti otkazom
Medijska omerta koja prati NATO integracije znači da ćemo u Srbiji uskoro gledati slične spotove kao one u Crnoj Gori ili, rečeno uličnim rečnikom, hoće da nam prodaju istu foru dvaput. Kod nas se polemisalo kakva je razlika između lobiranja i promocije NATO-a u Srbiji. Koliko sam razumeo, lobiranje je ljubav za pare, a promocija ljubav iz uverenja, ali ne nužno za džabe
Mada nije nagrađena, paradigmatična predstava ovogodišnjeg Bitefa bila je Common Ground berlinskog pozorišta Maksim Gorki u kojoj se ratni raspad Jugoslavije predstavlja u kombinaciji kiča kao najvišeg stepena banalnosti asocijacija i jedne skoro starinski kolonijalističke egzotizacije
Pitao sam malog puža/ Da mi svoju kuću proda/ A puž meni odgovara/ Otkud tebi, druže, para...
"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"
Ako nismo beslovesna bića bez pamćenja i istorije, u ustave Srbije i Hrvatske trebalo bi staviti trajnu zabranu zatvaranja međusobne granice, pod bilo kojim izgovorom
Država je odlučila da napravi prvi važan korak u nastavku propale reforme pravosuđa – da izabere funkcionere svih tužilaštava u zemlji. Kriterijumi za izbor su, međutim, krajnje subjektivni
Baš svečano našminkata ministarka Zorana, sa na desnoj ruci baš prsten, tesno mi ga skroji nano komplet, ne odbila nijednu teglu sa paprike i druge mušmule, jedino ne dobila prase sa vitrinu za meso, koje samo izgledalo ko da je prase
Iskustvo protekle gotovo dve decenije nas opominje da je za srpsku zajednicu na Kosovu sledeći dan gori od prethodnoga. Odbijajući da se suoče sa tom realnošću svoga doba, Srbi na Kosovu, ali i u Srbiji, sa svakim novim danom bili su na gubitku. Politika rukovođena stavom "ako ne može biti naše, onda mora ostati oteto" takođe snosi deo odgovornosti za ljudska, duhovna i materijalna stradanja Srba na Kosovu
Čitav deo grada je bio opasan policijskim kordonima te kišne nedelje. Stotine policajaca u uniformama i civilu čuvali su svečanost početka radova na "Beogradu na vodi". Policija je kroz kordone puštala samo prijatelje aktuelne vlasti, najavljene novinare i ljude koji su kod sebe imali člansku kartu Srpske napredne stranke
Prilikom postavljanja kamena temeljca za prvu zgradu budućeg "Beograda na vodi", javnost je prvi put videla i građevinsku tablu sa koje se dosta može saznati
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
"Kamo sreće da imamo taj zakon o poreklu imovine, da vidimo platu poslednjih dvadeset godina, pa da vidimo imovinu, da se uporedi. Evo Nikolića, na primer. Pa kad bi on imao ovo bogatstvo? On pita: Kakvo bogatstvo? Pa nek se seti šta je imao devedesetih, a šta ima sad. Nek se seti Vučić. Uzeo je stan od države u vreme kad su svi bili na položaju i kad smo bombardovani 1999, i govori o moralu. On čije je pranje biografije najskuplje na svetu"
Rijaliti abolira neznanje, nekulturu, makijavelizam i društveni darvinizam, gde će najsnažniji pojesti slabije. Oblast društvenog života gde je borba vid opstanka jeste – politika. Za mene je takođe neverovatna sličnost političke scene u Srbiji sa rijaliti programima – način na koji se akteri svađaju
Izvesni građanin javno smatra da bi jednog kritičara vlasti i vladajuće stranke trebalo mlatiti gde god se na njega naiđe. Šta je taj građanin SNS-u, i šta je SNS njemu
Učesnici u razgovoru na drugom u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Olja Bećković, glavni urednik "Kragujevačkih novina" Miroslav Jovanović i glavni urednik "Vremena" Dragoljub Žarković
Poslednja medijska inkarnacija čuvenog srpskog kriminalca govori o ludilu srpskih medija a njega svrstava u red očajnika čijih se pet minuta na televiziji pretvara u večitu robiju
