Intervju – Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde
Štetočine iz Vučićeve kutije
"Imamo ironiju da naše naoružanje pada na glave ljudima u Jemenu i Siriji, pa oni dolaze ovde kao izbeglice za šta ova vlast dobija ozbiljan novac. To je jedan krug koji je potpuno neverovatan. Meni je to dodatno naličje ove Vučićeve takozvane politike... Čovek je do pre nekog vremena tražio sto muslimanskih glava za jednu srpsku, a sada ima najlukrativnije moguće odnose sa muslimanskim glavama"
Žrtve torture
Dvadeset maraka za gospodina Palmu
U Srbiji su žrtve torture skoro potpuno nevidljive. Državi je nelagodno da se bavi njima jer po definiciji torture nju sprovode službenici državnih organa i institucija. S druge strane, učesnike ratova ni država ni javnost ne pitaju ni gde su, ni šta rade, ni kako se osećaju. Pored dva ratna veterana, svoja traumatična iskustva iznose jedan korisnik psihijatrijskih usluga i jedan migrant iz Avganistana u dokumentarnom filmu Podsećanje
Intervju – Jovo Bakić
Zašto osnivam partiju
"Od 1990. naovamo to će idejno, politički i ideološki biti najjasnije profilisana levičarska partija. Osnivaju je iskreni levičari, svesni da Socijalistička partija Srbije ili Pokret socijalista nisu levičarske stranke jer sprovode neoliberalnu politiku. Naša nova partija će biti posve drugačija"
Izložba
Iz salona Berte Alkalaj
Haljine, venčanice, odela, šeširi, tašnice po modi koja je u 19. i početkom 20. veka krasila Srbiju, na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti
Studije – Ka novim medijima
Kako su serije izdominirale
Nekada omalovažavana, televizija u ovoj svojoj postanalognoj eri dobija na zamahu, postajući i važan ekonomski faktor. To ne bi trebalo nikoga da začudi, podseća nas autorka ove studije
Inicijativa – 1% za kulturu
Ronjenje ispod minimuma
Srbija izdvaja za kulturu manje od svih ostalih zemalja u regionu. Cilj kampanje "1% za kulturu" je da pomenuti problem učini vidljivim i da tako utiče na raspodelu državnog budžeta
Čašćenje po novosadski – Očevi slobode
Jedan Zilion = deset miliona
Kako je filmski projekat Ristovskog, Bajića i Vitezovića dobio pedeset puta više gradskog novca od svih drugih
Intervju – Dana Budisavljević, rediteljka
Diana, rodonačelnica građanske akcije
"Zašto su Srbi, a nisu Židovi? Šta sad tu radi Austrijanka? Zašto sad, odjednom, Nijemci gone Srbe? Pa, tko su ti katolici? Već izvan naših prostora niko ne zna da su Hrvati katolici, a Srbi pravoslavci. Holokaust nad Židovima je najveća i svjetski poznata priča unutar koje manje toga treba objašnjavati. Ovdje se stranci malo gube – tko je tko i otkud sad ti pravoslavci u našoj priči. I šta je NDH? Tko su ustaše? Dobro, ustaše su sad neki domaći fašisti, to shvate. Da ganjaju Židove, to je jasno, ali zašto se sad ganjaju Srbi pravoslavci i kakvu, zapravo, tu ulogu Nijemci imaju, to ne razumiju najbolje"
TV manijak
Hajde da bindžujemo ove noći
Da li bi gledaoci bili spremni da profesionalan, objektivan informativni program, bez političkog marketinga, dodatno plate
Zoom
Da li misle da smo svi pali s Krušika – Afera koja neće da izbledi ni uz orkestriranu kampanju Miše Vacića
Imamo pred sobom očigledan primer sukoba interesa i trgovine uticajem. I to je teško osporivo, sve da se primeni i skandalozna izjava Gorana Vesića: "Pitajte kad pobedite na izborima!"
Intervju – Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana
Nemam problem sa nacionalistima, nego sa kriminalcima
"Najveći izdajnik u Srbiji je onaj koji targetira druge kao izdajnike. Tu priču o patriotama i izdajnicima slušamo 30 godina i više mi je muka od te reči, jer se svodi na zamenu teza, gle čuda. Kome neko može Srbiju da izda? Za šta? Sve su rasprodali. Sve su pokrali. Zakonski, to verovatno i može da se tretira kao izdaja, ali to je čist kriminal. Lažu, kradu, ubijaju ljude, pa to onda zataškavaju tako što ponovo lažu, kradu i ponekog ubiju. Srbija je ojađena kuća zato što je ‘glava kuće’ neotesani megaloman koji bije celu porodicu, pa babi krade penziju da bi platio kurve"
Trideset godina od pada Berlinskog zida
Od dana radosti do decenija razočarenja
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Kragujevac
Šetnja Dražinim sokakom
Iz Skupštine grada Kragujevca stigla je vest da Mihailović nije dobio ulicu na inicijativu POKS-a, jer nije bila napisana kako zakon nalaže, već na inicijativu stanovnika sela Desimirovca, kao i da đeneralova ulica nije kragujevačka adresa, neko sokak u Desimirovcu
Budžet za 2020. godinu
Driblanje narodnim parama
Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon
25 godina od smrti Milana Mladenovića (1958–1994)
Glad je vatra
Pre četvrt veka, preranom i prebrzom smrću Milana Mladenovića sa scene je nestala Ekatarina Velika, rok grupa čiji su najbolji albumi jedan od glavnih razloga zašto se treba založiti da se rokenrol retroaktivno konačno prepozna kao deo ovdašnje kulturne baštine, kanonizovan u istom rangu sa najvažnijim filmovima, romanima ili slikarskim radovima iz tog perioda
Pozorište i zajednica
Da li ste nevidljivi?
Pozorište nije deo života za više od 90 odsto stanovnika Srbije i obrnuto. Šta možemo da uradimo povodom toga
Lični stav
Moskva suzama ne veruje
Danas u Srbiji gotovo neverovatno zvuči da je Moskva međunarodno priznala Hrvatsku pre Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, ni predsednik Rusije nije propustio priliku da samo godinu dana nakon Oluje odlikuje Franju Tuđmana Medaljom "Georgij Konstantinovič Žukov" za zasluge i doprinos antifašističkoj borbi. Treba naglasiti da takvo odlikovanje Srbija ni do danas nije dobila jer osim jubilarnih medalja niti jednom našem zvaničniku nije uručen ruski orden za doprinos u pobedi srpskog naroda nad fašizmom
Portret savremenika – Miša Vacić
Izliv mržnje u mozak
Predsednik partije "Srpska desnica", lider ekstremno desničarskog pokreta SNP Naši 1389, sa uslovnom kaznom zatvora iza sebe, sin gastarbajtera kojem patriotizam nije dozvolio da ostane pod suncem nemačkog neba, čovek koji je u prepucavanjima na Tviteru obećao da će lično mobilisati srpsku decu da ratuju na Kosovu i vlasnik jednog crnog rotvajlera, Miša Vacić sve je suprotno Marku Kraljeviću, kakvim bi voleo da ga doživimo
Putevi oko znakova
Korupcija kao estetika
Naš progres postoji, moguć je samo ako od njega neko ima ličnu privilegiju, nauštrb drugih; naš progres je zatvoreni klub
Dizajn
Kad sto nije samo sto
O nameštaju koji je umetničko delo, o kratkovidosti naše drvne industrije, o tržištu bez kojeg je i najbolji dizajn na svetu uzaludan
Koncert – Afro-Cuban All Stars
Latini.com
Ovaj orkestar ima sopstveni život, ne poštapa se opštim mestima Buena Vista Social Cluba, i pruža više od pukog zbira trinaest pojedinaca
Pozorište – Šumadija
Šuma, ali nije baš da blista
Nova premijera Šabačkog pozorišta je intrigantna, uznemirujuća, psihotična, scenski maštovita priča o položaju umetnika u Srbiji danas
Intervju – Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti
Reč je o nepristajanju
"Ljudi koji ne prave kompromise oko temeljnih humanističkih vrednosti oduvek su nepodobni za takozvanu ideološku upotrebu. U vremenu raspada Jugoslavije moj junak odbija da se svrsta u bilo koji od kolektivističkih torova u koje smo kao pojedinci i kao narodi tih godina saterivani. I kada, tokom opsade Vukovara, neka pijana rulja pokušava da ga natera da se izjasni da li je Srbin ili Hrvat, on svoju nacionalnu pripadnost iskazuje rečenicom: "Ja sam umetnik"
Špijunaža
Prosvećeno prikupljanje informacija
U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta