Najveći kamen spoticanja i još uvek nesprovedeni deo Briselskog sporazuma tiče se formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), i principa na kojima će ona biti osnovana
Šampionat u liderstvu na području bivše Jugoslavije ide dalje. Ko je na prvom mestu i zašto
„Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granca. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma.“
Tekst „Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala“, za koji je Jovana Gligorijević dobila godišnju nagradu „Dejan Anastasijević“ je višestruko značajan i prevazilazi godinu za koju je nominovana. Nagrade su dobili i Mladen Savatović, Slađana Gluščević i Miloš Katić
Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
„Da Jovica Stanišić stvarno ne postoji, trebalo bi ga izmisliti kao junaka nekog političkog trilera. Igrao je ključnu ulogu kako u raspirivanju ratova u bivšoj Jugoslaviji tako i u njihovom okončanju. Bio je mozak brutalnog režima Slobodana Miloševića, ali je sve vreme negovao kontakte sa opozicijom; neke 'opozicione' stranke i medije je sam osnovao. Zoranu Đinđiću se nudio kao prijatelj i savetnik, da bi posle bio sumnjičen kao učesnik u atentatu...“ Dejan Anastasijević
Od smrti Josipa Broza Tita, apsolutnog šampiona u liderstvu na području bivše Jugoslavije, prošlo su četrdeset i dve godine. Kako danas stoje stvari
Nemačka će nastaviti da podržava evropski put Srbije, ali od nje očekuje da brani zajedničke vrednosti Evropske unije i drži se dogovorenog. U poslednje, posbno, spada i dijalog o Kosovu
Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
Prikaz je uspeo, penzioneri u prodavnicama i na pijaci, a posebno uveče u parku, onako dokoni, konstatuju da nema jače vojne sile od Srbije. Dok za to vreme sve više i više starešina napušta vojsku tražeći sebi bolji izvor prihoda
“Taj se oteo kontroli, mislim da mu je sada kraj... otkačio sam ga jer je pravi alkos i narkoman... sve sam bežao od toga, mislio sam urazumiće se... brzo ćemo ga završiti”, napisao o Milanu Milovcu iz zatvorske ćelije Darko Šarić. Poruku je preko aplikacije Skaj primio njegov poverljivi čovek Petar Ćosić. Odmah su unajmljene plaćene ubice
Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo
Dok su se protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića dokazi množili, poput domina su padali na svakom ročištu protiv Darka Šarića; što su Belivuk i Miljkovića pred tužiocima žešće prozivali vlast za saučesništvo, to su tiše bile odluke vezane za Šarića zbog šverca kokaina i pranja para. Svu trojicu zastupao je isti branilac, Dejan Lazarević
Konstrakta je samo kolateralna šteta jednog “ludila udvoje” u kojem ni na koji način nije sudelovala niti za njega može snositi bilo kakvu odgovornost, ali je vrlo verovatno da neće biti ni jedina ni poslednja na toj giljotini
Mnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
Dok je zaraza harala svetom, brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Pandemija je zaista dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi, ali šta se zaista promenilo
Ovaj tekst sadrži izvode iz dva izveštaja o SLAPP tužbama koje su ove godine objavili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Fondacija “Slavko Ćuruvija”
Novi postmodernistički filmski aduti ili arthaus za široke mase: Sve u isto vreme i Nepodnošljiva težina blistavog talenta
Od kraja aprila Venecija je puna više ili manje ekscentričnih umetnika iz celog sveta koji obilaze paviljone 59. Bijenala umetnosti. Među ovim potonjim je i čovek koji je danima hodao po gradu sa daskom od WC-šolje nabačenom na rame, uz poruku “Now, every shit is art”
U ovoj zemlji, u sferi bezbednosti svaka tema u pola koraka stiže do političkog vrha, a toga upadljivo nema u seriji Državni službenik
Zakon o socijalnoj karti od korisnika traži 135 ličnih podataka. Ni MUP ne koristi toliko podataka o jednoj osobi. Zakon ima nameru da nekome oduzme a ne da dodeli socijalna prava, kažu u A11 koji su podneli inicijativu Ustavnom sudu protiv takvog zakona
Dok se Evropska unija sprema da uvede šesti “paket” sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, još uvek ostaje izvesno da će gas i dalje teći iz najveće zemlje sveta ka Evropi. Za naftu već nije izvesno. Srpski zvaničnici kažu da će naredna zima biti veoma teška, a ne kažu kako će taj problem da reše
“Ovih dana zapravo biramo kakav ćemo trag u istoriji ostaviti mi kao generacija, biramo da li ćemo se odreći Balkanskog kruga ludila koji potomcima garantuje samo obavezu plaćanja dugova koji su proizvod odluka predaka. Ja sam milion posto siguran da mi kao narod verujemo da svako ima pravo da živi slobodno. Verujem da svi mi nakon krvavog nasleđa novije prošlosti, kroz koje smo prošli zajedno sa svojim komšijama, preziremo rat”
Pop Grozdan uze reče da je najvažniji timski rad, da jedan čovek ne može sve, a na pitanje, da to nije jeres, kritika precednika, imade kaže, da nije razmišljo u tom pravcu
