Iz zgrade u kojoj se nalazi RIK krenula sam kasno po noći. Opozicionari koji štrajkuju glađu spremili su se da odspavaju nekoliko sati na neudobnom kauču i dušecima. Ostavila sam ih s mišlju da telesnu snagu gube brže od vere u neka bolja jutra
Protesta u Srbiji bilo je i proteklih godina, ali oni su se, bez obzira na povremenu veliku brojnost, uglavnom završavali neuspehom
Poreski sistem u Srbiji još uvek ne prepoznaje frilensere kao posebnu kategoriju. Ubrajaju se u preduzetnike, iako se ne oporezuju na isti način. Ljudi koji se bave ovim poslom kažu da je veoma teško opstati, jer kao radnici nemaju skoro nikakva prava
Nestrpljenje i rezignacija nisu saveznici onih koji se opiru diktaturi. Diktature populističkog tipa ne padaju ni brzo ni lako, te je, važno uočiti nekoliko motiva koji se vide s distance
Milorad Dodik imenovao je Aleksandra Vulina u Senat Republike Srpske. To telo praktično ne radi ništa, pa je poruka isključivo politička, kaže za "Vreme" Srđan Puhalo. Ili, što bi rekao Vulin, "zabole" ih šta kaže Zapad
Zašto je problem Kosovo za veliki dio učesnika u političkom životu – kako na vlasti tako i van nje – postao apstrakcija? Zašto tragedije u “Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju nisu bile dovoljno jak alarm za društvo da konačno stane i pogleda samo sebe u oči i zapita gdje je, kakvo je i kako je dotle stiglo? Konačno, zbog čega su poslednji izbori pokazali da se agresija, nasilje i izostanak dijaloga nastavljaju
Svaki pokušaj demokratizacije danas se ocenjuje kao “Majdan”, što znači rezultat delovanja antisrpskih elemenata sa Zapada uz podršku domaćih izdajnika
“Siromaštvo na decu ostavlja duboke posledice. Smatraju da su nevidljivi, nebitni, da ih niko ne primećuje i da ne zaslužuju ljubav. Za njih je muziciranje način da shvate da vrede, da mogu da postignu mnogo, čak mnogo više nego što su i sami očekivali” – Đurđa Papazoglu, direktorka programa “Muzika nade”
Imam neke poznanike, nekada smo bili i prijatelji, koji su u svoje vreme bili članovi Saveza komunista, pa DSS-a, pa sad SNS-a… Veliki broj ljudi nema nikakvu ideologiju, jedina ideologija im je vlast. A tu su i navijači te vlasti, pa još je Nušić pisao o tome, o podaničkom mentalitetu, i Domanović u svom “Vođi“, Tito nam je bio ljubičica bela, pa Milošević, a sada ovaj. Slikao sam Bogdana Bogdanovića, kada je austrijski novinar pravio intervju sa njim, i Bogdanović je tada ispričao svoje viđenje pomenutih – Tito je bio Al Kapone, a Milošević je jajara sa Kalenićeve pijace. Posle izvesnog vremena jajara postaje bogotac. Neko je rekao da ga Vučić podseća na čovečiju ribicu. Od te čovečije ribice, metiljave, bledunjave, ma nikakve, on je sad postao kao neko i nešto, “tišina tamo“, “ćuti“, “vi lažete, nisam to nikad rekao“
Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti
“U malim kulturama sve što je drugačije, novo, neuobičajeno i subverzivno teško i sporo se prihvata. Ta pojava se zove provincijalizam. Male kulture strahuju od suštinskih duhovnih i fizičkih promena. Srbi se toga plaše kao promaje. Male kulture same sebi postavljaju granice, ograde, okove i predrasude. One su često sami svoji robovi”
Današnja fudbalska scena na mnogo načina podseća na to vreme zla i propasti iz devedesetih. Tu ne pomažu megalomanski i preskupi novi stadioni, niti milionska ulaganja u bahate projekte Zvezdinih i Partizanovih uprava, a ponajmanje podmićivanje huliganskih grupa
