Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije ("Politika")
"U mnogim oblastima društvenog života stare strukture su se skladno uklopile u nove okolnosti. Nasledili smo tešku prošlost i potrebno je doneti čitav niz teških i nepopularnih odluka da prekinemo s njom. Jedan broj partija i njihovih lidera nije želeo da preuzme odgovornost za ove teške odluke. Štaviše, sve su učinili da je svale na nekog drugog. Ne vidim iskušenja iduće godine u nastavku reformi, nego u odsustvu političke volje da se ove reforme podrže. Plašim se da troškovi reforme ne budu politički zloupotrebljeni"
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (Beta)
To što vlada i premijer nisu popularniji nije samo zbog gluposti naroda koji ne razume neophodnost reformi i ne pristaje da plati cenu tranzicije
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke na sednici glavnog odbora ("Politika")
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i predsednički kandidat
"Izdavači i biblioteke"; "Vreme" br. 606
"Dehelsinkizacija gđe Biserko"; "Vreme" br. 604
"Moj odgovor njima"; "Vreme" br. 606
Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora, jedan od uzdržanih prilikom glasanja o podršci Miroljubu Labusu. Rekao je da nema ništa protiv Labusa, ali da smatra da bi bolji kandidat za predsednika Srbije bio Velimir Ilić
Oni koji smatraju da se nacionalno i građansko međusobno isključuju, ili ništa ne znaju o modernoj političkoj istoriji, ili pak jednu vrstu nacionalizma nadređuju drugom, proglašavajući ga pri tom "višim", pa samim tim i "civilizovanijim" oblikom političkog identiteta
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Nije nas naterao MMF, struja mora da poskupi. Nema tranzicije ako uludo trošimo jedan skup resurs. Jeste, biće to udar na džep potrošača, ali ćemo kao država maksimalno pomoći one koji se racionalno ponašanju u potrošnji. Sigurno je da ćemo dati bonove za struju jednom delu penzionera
Sada je već jasno da, ako se Srbija i Crna Gora odluče za zajednicu, ma koliko labavu, nova Ustavna povelja mora predvideti veoma jaku saveznu administraciju, u smislu punih ovlašćenja za međunarodne pregovore, kako političke tako i ekonomske. Ideja po kojoj je moguće napraviti neku labaviju državnu formu od postojeće, koja bi formalno bila jedan entitet, a u praksi imala dva potpuno različita tržišta – zapravo je najveća zabluda koja je prisutna na obe strane
Neslužbeni podatak procurio iz (navodno) statističkih krugova da u Hrvatskoj danas živi tek četiri posto Srba, nasuprot 1991. godini kad ih je bilo dvanaestak posto, izazvao je pravu buru na političkoj sceni: od kuknjave srpskih predstavnika do euforičnog oduševljenja desničara, poput pravaša Ante Đapića koji je izjavio da je to "najbolja vest u proteklih deset godina"
"Plemenitost i posledice"; "Vreme" br. 593
"Đinđić u Labusu traži novog Milutinovića"; "Vreme" br. 592
Preliminarne pripreme za istraživanje posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO bombardovanju SR Jugoslavije Ekološki program UN-a (United Nations Environment Programme, UNEP) počeo je maja 1999, dok je bombardovanje još trajalo. Prva terenska istraživanja – u leto te godine, čiji je cilj bilo i utvrđivanje standarda za budući rad – bila su obeshrabrujuća u toj meri da je zaključeno kako "bilo koje od budućih istraživanja može imati smisla samo ako i kada bude dobijena potvrda da li je i gde koiršćena munciija sa osiromašenim uranijumom"
Vladan Batić, ministar pravde u republičkoj vladi, na konferenciji za štampu
"Mnogi ljudi gotovo da i nisu svesni činjenice da ništa nemamo, sem koridora, osim otkupljene zemlje. Ne možemo nešto popravljati – već gotovo sve moramo potpuno nanovo graditi, a prethodno čak moramo i uklanjati ne samo šine nego i podlogu starih pruga, a, naravno, moramo uklanjati i stare donje i gornje kadrovske postroje u železničkoj direkciji"
Aleksandar Tijanić, novinar, u pismu povodom tužbe koju je pokrenuo protiv Đinđića zbog klevete u aferi Delimustafić
