Knjige – Josip Manolić, Politika i domovina, moja borba za suverenu i socijalnu Hrvatsku, Zagreb, 2015
Memoari ovejanog matorog udbaša
Joža Manolić, tada u svojoj devedeset petoj godini, završio je tek prvu knjigu svojih memoara i upravo ju je izdao. Sledi još jedna – ista tolika, 400 strana – pod naslovom Obavještajni rad i domovina. Čitajući, međutim, ovu prvu knjigu, nekako nam se čini da neke razlike u naslovu jedva da ima. Ako je sledeća knjiga posvećena špijunaži, životnom pozivu Jože Manolića – tek na šta će to ličiti, ako je ova, kao, politička
Lisica i ždral
Premio događaj
Je li narod čiji premijer smerno okreće drugi obraz, da ga pogodi kamenica ili makar plastični upaljač, mogao naoružavati i finansirati vojsku koja je počinila genocid?
Intervju – Nataša Vučković, potpredsednica DS-a
Pirova pobeda u Savetu bezbednosti
Uprkos pohvalama sa Zapada zbog učestalih međusobnih poseta zvaničnika u regionu, pokazuje se da takve bilateralne posete ne ostavljaju dublji trag u društvu i da ne doprinose suštinski unapređenju međusobnih odnosa, a kamoli pomirenju. Razlog za to se može tražiti u međusobnom nepoverenju koje je nastalo i zbog političkih biografija nekih čelnih ljudi u regionu, a i u tome što su rigidnije, tvrđe nacionalne političke opcije potisnule liberalne i građanske partije
Lični stav
Nekropolitika kao sudbina
Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine
Lektira
Mostovi na Neretvi
U izdanju zagrebačke izdavačke kuće "Profil" nedavno je objavljena knjiga Tito čiji su autori Ivo i Slavko Goldštajn. Reč je obimnoj biografiji Josipa Broza Tita u kojoj se na skoro hiljadu strana, na temelju dokumentarne građe i svedočenja savremenika, osvetljava Titov politički i lični profil. Knjiga će uskoro biti dostupna i u ovdašnjim knjižarama. Uz dozvolu autora i izdavača, "Vreme" ekskluzivno objavljuje jedno poglavlje iz ove knjige
Zoom
Sitno pismo za kraljicu – Nikolić i nije računao da će se to što je napisao čitati u Bakingemskoj palati koliko u srpskim kafanama gde se raspreda politika i distribuira moć. I Vučić, naravno
Skupština Srbije je pre nekoliko godina usvojila međunarodnu Konvenciju o genocidu pa je i to obavezuje da ne negira presuđene stvari, ali bi striktna primena tog standarda ugrozila "malu privredu negatora" i iz političke orbite izbacila mnogo ljudi koji bi od toga da prave politički kapital
Intervju – Prof. dr Đokica Jovanović, stanar
Niški ustanak protiv Toplane
"Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida"
Nemačka u srpskim medijima
Slika zasnovana na stereotipima
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju
Intervju – beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar
Ako ćutimo, ponovo stvaramo „devedesete godine“
Za mene je bilo "najlepše" tokom čitavog dana papine posete upravo to da se sveti otac nije koristio "velikim rečima". Autentično je svedočio svoje veliko životno iskustvo
Intervju – Srđan Dragojević, reditelj
Ja sam komunista
"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"