Politika Aleksandra Vučića "više nema smisla, to je jedna mučna borba za opstanak na vlasti, kao što je nekada vodio politiku i Slobodan Milošević", rekao je danas šef Komiteta Bundestaga za Zapadni Balkan Josip Juratović
Šta predsednik Srbije iz dana u dan poručuje građanima? Ukratko: imamo svega dovoljno, nečeg čak i previše; on se uvek suprotstavlja stalnim pretnjama sa svih strana; za sukobe su drugi odgovorni, a Srbi su snažan narod koji želi stabilnost i normalan život; razni neprijatelji uporno “lažu”, “varaju” i “hoće da nam zadaju udarac”; “namrgođen” i “jedini realan” zna šta protivnici govore i misle o njemu; biće plata i penzija, puteva, železnica, stadiona, bolnica i škola; uprkos svemu, čekaju nas “najteži period” i najveći pritisci. I tako iz godine u godinu, od televizije do televizije
Kristofer Hil je u Srbiji podržao ono što u Americi nikada ne bi: jednostrani medij Željka Mitrovića koji služi političarima na vlasti za propagandu i koji političke protivnike Aleksandra Vučića medijski razapinje, vređa i nipodaštava. Time je Srbiji poslata poruka otrežnjenja: konjica neće stići kada su u pitanju vrednosti vladavine zakona, konkurentnosti, poštovanja ljudskih prava, čime upravo jačaju one snage u Srbiji koje decenijama govore o SAD kao najgoroj državi na svetu
Karikatura je istovremeno i sastavni deo poslovne i uređivačke politike medijske kompanije, što znači da menadžment ili uredništvo mogu da utiču na njihovo objavljivanje. Urednik tu igra veoma važnu ulogu. Glavno pitanje koje se provlači kroz skoro sve studije iz ovog domena jeste da li urednik treba da interveniše što se tiče sadržaja karikature kao što radi sa bilo kojim drugim novinarskim tekstom i da li, kad donese odluku da je ne objavi, ulazi u prostor cenzure ili samo radi svoj posao
U jednom je Vučić sa svojim saradnicima uspeo: toliko je izrekao lažnih obećanja (koja sada naziva snovima) da je, kako kažu deca, “okrenuo igricu”, jer tamo gde je sve laž, nema laži. I zato Srbija možda treba da sanja nešto drugo: zajednicu ozbiljnih i odgovornih ljudi koji završavaju započeto na vreme, jer “nikad nije kasno” možda ima smisla za muzički rijaliti program, ali teško da može da donese neki rezultat za državu
Funkcionerka Socijalističke partije Srbije spada u političke dugoprugašice. Pri vrhu vlasti je decenijama, zauzimala je svakojake funkcije, od predsednice Skupštine, preko direktorke psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“, do specijalne savetnice premijerke Brnabić. Ne talasa, ne istrčava se i tako opstaje. Sada je ministarka prosvete
U nemoći da se suoči sa realnošću koja pokazuje da je broj nezadovoljnih građana na ulicama sve veći, vlast u Srbiji je preko medija koje kontroliše krenula u obračun sa dojučerašnjim saveznicima kao što je Bogoljub Karić
“Za mene je zavidna brojka od dve hiljade ljudi na protestu za neku agendu ili pritisak. Sa deset hiljada ljudi možeš da praviš ozbiljne nerede i da se tučeš sa policijom, ako ti je do toga. A sa brojkama sa šetnje od poslednjeg petka, mogle su bez problema da se zauzmu sve institucije”, kaže za “Vreme” Aleksandar Gubaš, čovek koji broji proteste
Šta će biti u danas u 18 časova? Hoće li Vučić pendrecima i suzavcem braniti Batu Gašića i Vulina, Željka Mitrovića i Peconija? Sve zavisi od broja građana na okupljanju, ali i elementarnom dodiru režima sa stvarnošću i normalnošću
Može li iko da zamisli Aleksandra Vučića kako se sučeljava sa drugim stranačkim liderima kao Milo Đukanović u studiju sa pet predsedničkih kandidata? Mada izbori u Crnoj Gori pate od brojnih problema, za Srbiju su nedostižan cilj
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Baš kao što je decenijama mantra “Kosovo je Srbija!” predstavljala kraj svake političke debate, danas je u medijima bukvalno u toku kampanja slogana “AV – budućnost Srbije”
