Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (11)

Vojska Srbije, drugi put u dva veka

Vojska Srbije postoji manje od dve godine, otkako se Crna Gora izdvojila iz državne zajednice. Kao vojska Srbije poslednji put je učestvovala u Prvom svetskom ratu (1914–1918), potom samo u sastavu oružanih snaga Kraljevine i dve-tri potonje Jugoslavije. Jugoslovensku narodnu armiju su početkom devedesetih godina nazivali "srbo-komunističkom" i "srbo-četničkom", ravnopravno i istovremeno. Vojska Srbije sada pokušava da se prilagodi novom vremenu

Izborna (i socijalna) hronika - Strasna nedelje

Prvomajska čestitka

Od RIK-a odobrene još dve kandidatske liste, pa ih sada ima 11. Stranke su počele da iznose ekonomske i socijalne programe. Da li "višak tranzicije" počinje da se zove humani kapital

Međuvreme

Kolektivni portret - Sveti Sinod

Svi patrijarhovi episkopi

Mada se Crkva trudi da u javnosti održava sliku o svojoj jedinstvenosti, kao i svaka institucija tog tipa, jasno je da unutar Crkve postoje mnoge struje. Poznavaoci kažu da prevagu odnosi ona strana koja uspe da se približi patrijarhu ili da drži pod kontrolom rad Sinoda

Lisica i ždral

Omlet za troje

Ko traži – nađe. Obično nešto sasvim drugo

Sudbina izvoznika

Ne sasvim običan biznis

Trgovina oružjem ume da bude prljav posao, čak i kada je sasvim legalna

Jubilej Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Šezdeseti rođendan

Od 3. do 10. aprila 1948. godine prikazane su tri premijere u novootvorenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Kralj Betajnove, Ujka Vanja i Ribarske svađe, sve u režiji Bojana Stupice. Tako je počelo

Međuvreme

Izjava nedelje

»Što se tiče članstva u EU, ono će doći za mnogo, mnogo godina.«

Vojislav Koštunica, premijer Srbije, gostujući u emisiji "Intervju" na RTS-u

Socijalisti na raskrsnici

Potencijalni problem

Spekulacije prema kojima bi nakon izbora socijalisti mogli biti poželjan partner i za radikale i za DS, paradoksalno, za tu partiju mogle bi predstavljati najveći predizborni problem

Međuvreme

Knjige – Kultura i identitet

Pogled zdesna

Knjiga Igora Ivanovića Kultura i identitet (pogled zdesna), koja se nedavno pojavila u izdanju "Nove srpske političke misli", krajnje je uputan vodič kroz ono što bi htelo da se (samo)legitimiše kao desna misao u Srbiji

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (5)

Hrvatski slučaj

U vreme pre i posle prvog postrojavanja buduće Hrvatske vojske održavani su susreti predsednika šest jugoslovenskih republika. Bilo je sasvim jasno da srbijansko vođstvo sa Slobodanom Miloševićem na čelu, srbijansko-crnogorski blok u Predsedništvu SFRJ i šefovi JNA, generali Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, na taj čin gledaju kao na jednostranu hrvatsku secesiju koju valja osujetiti akcijom JNA koja bi razoružala tek formirane paravojne jedinice u Hrvatskoj i Sloveniji. Tadašnje podeljeno Predsedništvo SFRJ sa Stjepanom Mesićem na čelu, međutim, nije odobrilo intervenciju JNA. Hrvatska i Slovenija nastavile su s ilegalnim naoružavanjem svojih vojnih formacija i stvaranjem pretpostavki za osamostaljenje, predsednici BiH i Makedonije, Alija Izetbegović i Kiro Gligorov, neuspešno su predlagali treći put u vidu "zajednice jugoslovenskih republika", JNA se spremala na kratkotrajnu intervenciju u Sloveniji koja je završila debaklom, a dobar deo Srba u Hrvatskoj, uz pomoć JNA, Srbije i Crne Gore, proglasio je SAO Krajinu. U septembru 1991. uslediće hrvatsko zauzimanje velikog broja kasarni JNA na području Hrvatske i potom ozbiljno naoružavanje novoosnovanih jedinica sredstvima iz zaposednutih kasarni

Požarevac, 11. mart 2008.

Dolasci znani i neznani

Dvogodišnjica smrti Slobodana Miloševića bila je pravo podsećanje na vreme njegove vladavine: bilo je funkcionera, bilo je venaca, bilo je parola i obećanja, bilo je suza i kukanja, bilo je Otpora i promocija pod velikim portretom. Bilo je, naravno, i poezije

Srbija i Hag

Zaustavite Karlu

Knjiga Karle del Ponte biće u najmanju ruku izgovor da se ionako ledeni odnosi između Haga i Beograda dodatno ohlade

Kratki rezovi - VREME film i Radio televizija Srbije predstavljaju dokumentarni film

Atentat – medijska pozadina

U Srbiji, 12. marta 2003, u dvanaest i dvadeset pet, sve se promenilo u dvorištu Vlade, izvršen je atentat na premijera Zorana Đinđića Iz minuta u minut, iz sata u sat, javnost iz medija saznaje razmere tragedije. Ali, šta su novinari i kada saznali? Koga su sve zvali, a ko je sve zvao njih? Kako su uredništva radila i sa kakvim su se dilemama nosila? I – posle svega – da li su i mediji stvarali društvenu klimu u kojoj je bio moguć atentat na premijera Zorana Đinđića

Šta neće mladi

"Šta vole mladi", VREME 895

Međuvreme

Ruska državna televizija uvredljivo o Đinđiću

Odgovorna je »budala«

Ruski vicepremijer Dmitrij Medvedev se, prema rečima Vuka Jeremića, najeksplicitnije ogradio od tvrdnji novinara ruske državne televizije koji je opravdao ubistvo srpskog premijera

Opasna uopštavanja

Šta vole mladi

Nekada je objašnjavano koja je razlika između prave mladosti i "šačice plaćenika" koja mesecima baza beogradskim ulicama. Danas se objašnjava da "mladost Srbije odbacuje politiku sile zapadnih zemalja", da su pravi i jedini mladi oni koji lupaju Mekdonalds i ubuduće planiraju da jedu isključivo pljeskavice u lepinji. Srećna je okolnost što (danas, baš kao ni nekada) realnost i statistike ne govore u prilog onima koji objašnjavaju šta je i kakva je mladost

Istraživanje – nove vojske bivše Jugoslavije (1)

Uspon i sunovrat Jugoslovenske narodne armije

(nastavak prethodnog teksta, dodaci)

Intervju – Slobodan Radovanović, v.d. republičkog tužioca

Tamna strana života u Srbiji

"Mi više nemamo vremena za čekanje da donesemo zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. To je jedini efikasan način za suzbijanje organizovanog kriminala. Samo kad nekom oduzmete novac i imovinu, oduzimate mu moć da se bavi kriminalom i korupcijom"

Međuvreme

Istorija naših pasoša

A sada bilo Ti sretno i do viđenja

Minimalne nade vezane za novi pasoš su da ćemo ga menjati samo kada mu istekne rok važenja ili kada se prepuni vizama, i da će se u trenutku menjanja zemlja u kojoj živimo još zvati onako kako na njegovoj naslovnoj strani piše

Intervju – ambasador Hans Ola Urstad, šef Misije OEBS-a u Srbiji

Loše upravljanje je plodno tlo za korupciju

"Ne bih optužio državu za sve. Svuda je potreban novac, a njega ima u određenoj količini. Koliko će država dati socijalnom sektoru gde postoje ogromne potrebe, ili bolnicama ili nekim drugim sektorima, to je uvek velika politička dilema. Nije u pitanju nevoljnost države da podrži rad antikorupcijskih institucija, neka ministarstva su veoma posvećena saradnji sa njima"

Međuvreme

Nuspojave

Šta kolje naše kokoške

Diktatorski se može vladati i u ime većine: dovoljno je da većina izabere baš to, mada možda nesvesna konsekvenci