Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

Srećna Nova 1948.

Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga

Kultura bez granica

Srpska truba u Albaniji

Nekada su Albanci iz Albanije pravili tajne antene od limenki i tako gledali televiziju i slušali radio-stanice na srpsko-hrvatskom jeziku. Neki pevači iz Srbije su još uvek popularni u Albaniji, a nekada je postojao i način šišanja na – "jugoslovenski"

 

Izjave nedelje za 2010. godinu

Pet je šampiona rubrike "Ljudi vreme", sa po dve izjave. Čast da se popnu na pobedničko postolje izborili su: Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Prošlogodišnji pobednik bio je Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, sa četiri izjave.

Reizbor Aleksandra Lukašenka

Batine na klizalištu

Šef posmatrača izbora iz Saveza nezavisnih država (grupa država nastalih iz bivšeg SSSR), Sergej Lebedev, izjavio je da su u nedelju održani predsednički izbori bili "transparentni i demokratski". Jedan austrijski komentator je ironično zabeležio: "Transparentni jesu bili utoliko što su se brutalne akcije policije odvijale pred televizijskim kamerama." Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev samo je rekao da je reč "o unutrašnjim pitanjima Belorusije"

Karijere

Drugi odlazak Mila Đukanovića

Ostavka, ni ishitrena, ni iznenadna, niti doneta pod pritiskom, predsednika Crne Gore, petostrukog premijera, čoveka sa "Indipendentove" liste 20 najbogatijih svetskih političara, uz Lukašenka jedinog istočnoevropskog komuniste koji nije silazio s vlasti posle pada Berlinskog zida

Izbori na Kosovu

Kad se pretera sa »demokratijom«

Ne bi bilo čudno da su nekome ko je otišao da glasa rekli da je već glasao

Preminuo Ričard Holbruk

Američki buldožer

Holbruk, zbog svog, neki kažu, neotesanog, nediplomatskog nastupa koji ne trpi otpor, činio se pravi čovek za balkansku mirovnu misiju, to jest za zavrtanje ruke pre svega Slobodanu Miloševiću, ali i Franji Tuđmanu i Aliji Izetbegoviću

Nuspojave

Vitaminska alijansa

Za današnjeg Dačića jedan "urbani" režiser i provokator pankerskih korena i šiljatog jezika, i jedan prononsirani gej-aktivista, naprosto su idealan zgoditak, prava premija

In memoriam

Branislav Cole Kovačević

Tribina – Vreme izazova

Ko šiša mlade

Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su 24. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu "Ko šiša mlade – odrastanje u Srbiji". Učesnici su bili Stevan Filipović, Maja Uzelac, Bora Kuzmanović i Dimitrije Vojnov, a voditelj Jovana Gligorijević

Tribina »Ko šiša mlade« – 3. deo

Maja Uzelac, rediteljka:Tužna grupa

Naša takozvana kulturna elita, ako imamo tako nešto u ovom trenutku, mogla bi da se formira iz redova sadašnjih klinaca. Mada, oni su jedna užasno tužna grupa, da tako kažem, bukvalno su skup individua kojih uopšte nije malo, ali koji apsolutno nemaju oko čega da se organizuju ni u kakvom društvu, koje bi onda bilo nekakav značajan društveni faktor

Lik i delo

Milan Beko

Biznismen

Knjige, ideologija, politika – Povodom knjige Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita Aleksandra Molnara

O čemu govorimo kada pričamo o politici

Knjigom Aleksandra Molnara Zoran Đinđić je dobio jedan, možda ne najprijatniji, ali svakako moćan omaž koji ga spasava kako pogubne mitologizacije tako i još pogubnijeg, zaumnog nipodaštavanja

Portret savremenika – Umirovljeni vladika Artemije

Hajduk vladika

Od izjave vladike Artemija da ga niko ne može naterati na raskol pa do one da se neće (više) povinovati nekanonskim odlukama Sabora SPC-a prošlo je osam meseci. Za ovu promenu on krivi Sabor. Patrijarh Irinej, s druge strane, odgovara da ne može umirovljeni vladika Artemije odlučivati koje će odluke prihvatati, a koje ne, jer se na taj način postavlja iznad Sabora i to ne prvi put

Dnevnici Ratka Mladica (5)

Sumrak i slom

Beleške Ratka Mladića imaju neprocenjiv značaj, ne samo za istoričare i pravnike nego i za one koji će iz raznih drugih uglova pokušavati da tumače tok jugoslovenskih ratova. Jedan od tih aspekata je psihološki: iz dnevnika se vidi kako se jedan tipični profesionalni oficir JNA postepeno lomi, prvo moralno, a potom i mentalno, u uslovima haosa koji je započeo neko drugi

Razvojni put G17 plus

Alhemija ispred politike

Kako od sastojaka zanemarljive političke vrednosti napraviti zlata vredan politički proizvod i od kakve je koristi u tom poslu raspolaganje državnim resursima

Tribina – 3. deo

Muharem Bazdulj, književnik: Eho pucnja Gavrila Principa

Tribina – 4. deo

Razgovor za stolom: Jugoslavija koja se nije raspala

Tajne službe u Velikoj Britaniji

Špijun koga nisu voleli

Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine

Knjiga Emira Kusturice »Smrt je neprovjerena glasina«

Zaboravi, ako možeš

Engleski pesnik Robert Brauning ima jedan stih koji je voleo Rejmond Čendler, a prema kojem je, parafraziram, nemoguće spojiti vreme, mesto i ono što voliš. U tu se parafrazu uklapa i tragedija Emira Kusturice

Dnevnici Ratka Mladica (3)

Pohod na Ankaru

Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?

Dnevnici Ratka Mladića (2)

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Portret savremenika – Tomislav Karadžić

Lice srpskog fudbala

Uprkos javnom zalaganju na izgradnji stabilnog i uspešnog fudbalskog ambijenta, sadašnji predsednik Saveza će ostati upamćen kao čovek za čijeg je vakta domaće loptanje nogom doživelo svoje vrhunce u povezanosti sa kriminalom i nasiljem

Izložba

»Slikaj, ako smeš«

Mitovi 5. oktobra (4)

Uloga vojske u revoluciji

Bez obzira na to što članovi Generalštaba nisu gajili ni trunku simpatija prema demonstrantima koji su otimali vlast, većina je bila protiv angažovanja vojske

Slovenija zabava

Bo Pink brez turbo-folka še Pink?

Osnivanjem TV Pinka u Sloveniji, srpski medijski mogul Željko Mitrović sve je bliži tome da postane regionalni ujedinitelj nad koliko do juče do krvi zavađenim stranama