Nemušti ministar policije, drhtavog glasa i bezizražajnog lica, postao je glavna poluga za demonstraciju strahovlade i dizanje tenzije u ovdašnjoj političkoj realnosti. Od čoveka koji je pred Vučićem stajao toliko mirno da mu se ni stakla na naočarima nisu reflektovala, Nebojša Stefanović stigao je do glavnog sejača straha u ime vladajuće većine
Ministar unutrašnjih poslova Stefanović dr Nebojša izazvao je nepotreban skandal jednom brzopletom i nepromišljenom izjavom u TV Dnevniku. Mleko je prosuto i sad nema natrag, a koristi ima samo Dragan J. Vučićević, novinar u civilu koga je zapala kontrola štete
Širok je i preširok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upućene iz vrha vlasti na adresu zaštitnika građana Saše Jankovića. Vređan je i proganjan javno – sa skupštinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima. Istovremeno, Saša Janković je tokom 2015. dobio i najznačajnija priznanja za svoj rad: između ostalog, nagrađen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza. Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato što je radio svoj posao. Od 2007. kada je stupio na dužnost, Saša Janković se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onim što je u opisu posla zaštitnika građana, ne brinući pritom koga će da naljuti, kome će da se zameri i ko bi to možda mogao pogrešno da protumači. To je naročito došlo do izražaja baš tokom 2015, kada je mnogima "stao na žulj", pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane i bezbednosnih službi. U obrazloženju odluke da Sašu Jankovića proglasi za Ličnost godine, uredništvo "Vremena" navelo je da je on u više navrata "postavljao ključna pitanja i nametao važne teme od javnog interesa za građane Srbije", da je "svoj posao radio beskompromisno i hrabro" i da je uprkos "medijskom i političkom linču kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije videla", njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u službi javnog interesa. U intervjuu za "Vreme" Saša Janković objašnjava kako mu je to sve pošlo za rukom, ko su mu najveći neprijatelji, šta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj životni put – detinjstvo i mladost, odlazak na ratište, iskušenja, odluku da ne ode odavde, ličnu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora priča o ljudima koje pamtimo, o onima koji su još uvek tu, o onima koji misle da su jači od zakona, baš kao i o porodici, o jednom psu, muzici i pozorišnoj predstavi na koju će možda otići u društvu – Aleksandra Vučića.
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti
Izvršna vlast ima veliki uticaj na sudsku, podela vlasti na tri grane nije adekvatno izražena, a na najvažnija mesta u pravosuđu ne postavljaju se kvalifikovani ljudi. To su neki od razloga što se sa reformom pravosuđa nije daleko stiglo, zaključeno je na tribini nedeljnika "Vreme" i organizacije OEBS, održanoj prošlog četvrtka. Tribinu je moderirala Tatjana Tagirov, novinarka "Vremena"
U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom
Zorannah je zaslužila priznanje, jer je samonikli brend, odlično poznaje društvene mreže i koristi ih za samopromociju. Takođe, ona vrlo precizno artikuliše potrošačke snove i potrebe mladih dama u tranzicionoj Srbiji
Nema te oblasti "društvenog života", dominantne u određenom trenutku, ako se računa od ‘68. pa naovamo, a da Milorad Vučelić u njoj nije učestvovao ili je makar "omirisao". I uvek u stvaralačkom, dinamičnom konfliktu sa svetom oko sebe, istovremeno debelo zahvatajući iz njega. Ako je na redu revolucija – onda revolucija, ako je to kultura – onda kultura, ako je rat – onda rat
O’zgo, sa drugog prstena Glavne hale, među još Srbalja, historičar Čedomir, pokaza dole, na sav taj vulkan kulture, i reče: Ona je u modi!
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Svaka afera trebalo bi da dovede do nečije ostavke, ali ovde nijedna nije i neće. One se bave neprimerenostima, kako se ne bi bavile važnim stvarima i na taj način depolitizuju politiku. Ni na koji drugi način nije moguće objasniti kako je Srbija mogla da zaboravi zločine ljudima koji na svojim rukama imaju krv. Ovo su neki od zaključaka tribine "Kako se kreiraju afere", koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u Kraljevu
Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona
Afera sa 24 stana Siniše Malog još jedna je u nizu koje isplivavaju u mandatu Vučićeve vlade i pokazuju da su ljudi iz njegovog najbližeg okruženja potencijalno upleteni u velike korupcionaške poslove. Otkud prvi čovek Beograda u toj priči
"Kamo sreće da imamo taj zakon o poreklu imovine, da vidimo platu poslednjih dvadeset godina, pa da vidimo imovinu, da se uporedi. Evo Nikolića, na primer. Pa kad bi on imao ovo bogatstvo? On pita: Kakvo bogatstvo? Pa nek se seti šta je imao devedesetih, a šta ima sad. Nek se seti Vučić. Uzeo je stan od države u vreme kad su svi bili na položaju i kad smo bombardovani 1999, i govori o moralu. On čije je pranje biografije najskuplje na svetu"
Verovati u temeljnu promenu Aleksandra Vučića u Boga, u suštini je ista, da ne kažem uzaludna aktivnost. Ma koliko on svoju saradnju sa Šešeljem tumačio kao empirijsku nužnost, mada je i to retko činio, on nikada nije izrekao makar moralni otklon od SRS-a. Čim malo zagrebete po Vučiću, ma koliko se sputavao, iz njega provaljuje neskriveni gnev skrivenog radikala
Srpska akademska zajednica, a pogotovu srpska pravna nauka, ostala je bez vrsnog stručnjaka, dr Zorice Radović, dugogodišnje naučne saradnice Instituta za uporedno pravo i Instituta za evropske studije u Beogradu
Slika trogodišnjeg dečaka Ajlana Kurdija probudila je savesti širom sveta i promenila javno mnjenje u Austriji i Nemačkoj, što se nije desilo nakon mnogobrojnih prethodnih vesti o udavljenim izbeglicama kod ostrva Lampeduza, ni nakon izveštaja o tome da se u Mediteranu od januara do kraja avgusta 2015. godine udavilo najmanje 2500 ljudi. Ova fotografija je izazvala lavinu podsećanja na "slike koje su izmenile svet"
Nemam problem kad neko sa prošlošću kao što je Aleksandra Vučića uputi izvinjenje. Izvinjenje upravo i treba da dođe od onih koji su učestvovali ili podržavali politiku koja je odgovorna za zločine. Ali oni moraju da budu svesni da će nailaziti na nepoverenje ako nisu iskreni
Što se tiče cenzure, ona je vrlo ciljana i vrlo je perfidno urađena. Vi ukidate dve-tri ključne, relevantne emisije, u kojima su u debati učestvovali i neistomišljenici. Time ste umrtvili javnosti i sada je to jedan veliki šou, koji zbunjuje one koji su neobrazovani, a odbija one koji su obrazovani i koji se sve više povlače
"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj
"Kad je Siriza došla na vlast, a posebno nakon referenduma, čini mi se da je globalna levica masturbirala i uživala, najčešće sa sigurne distance, u pobedama Sirize. A čim nije doživela orgazam, levica je za impotenciju optužila Ciprasa umesto da je razloge i za Sirizine neuspehe detektovala kod sebe same"
Joža Manolić, tada u svojoj devedeset petoj godini, završio je tek prvu knjigu svojih memoara i upravo ju je izdao. Sledi još jedna – ista tolika, 400 strana – pod naslovom Obavještajni rad i domovina. Čitajući, međutim, ovu prvu knjigu, nekako nam se čini da neke razlike u naslovu jedva da ima. Ako je sledeća knjiga posvećena špijunaži, životnom pozivu Jože Manolića – tek na šta će to ličiti, ako je ova, kao, politička
Protiv negiranja zločina treba se boriti uporno i dosledno, sve dok ne budemo sigurni da je tas konačno pretegnuo na stranu vrednosti moderne civilizacije, koliko god ona mrska i "zapadna" bila Zoranu Ćirjakoviću ("Nekropolitika kao sudbina", Vreme 1279)
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države
Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"
"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"
