Predsednik Komisije za izradu prednacrta novog konstitutivnog akta Vojvodine akademik Aleksandar Fira: "Sigurno je samo da Vojvodina ne treba da bude država, da ne treba da ima pravo na otcepljenje i da treba da bude integralni deo Srbije sa zakonodavnom, izvršnom i pravosudnom autonomijom"
"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Od svih tužilaštava u Srbiji zatražili smo izveštaje o tome koliko su od 1. januara do 1. septembra ove godine procesuirali slučajeva zloupotrebe službenog položaja i kad smo izračunali, došli smo do cifre od 2,5 miliona maraka, što znači da je kriminalnim radnjama unapred pojeden dvadesetogodišnji budžet za pravosuđe
Da li je poslanik DS-a i predsednik Skupštine Novog Sada Borislav Novaković glasao u Skupštini pa otišao u Grčku, ili je bio i u Grčkoj i u Ulici srpskih vladara? Da li je u prošli ponedeljak bilo letova za Atinu i Solun! Ko je glasao u drugom redu desno iza ministrovih leđa?
Direktori su i krivi, i nisu, Jumko je trgovao sa ekstremistima, ali baš i nije, a vranjsko sudstvo je palo na ispitu, ili se proslavilo, zavisi od ugla gledanja. Policija radi svoj posao, ali nema koordinacije sa sudstvom u kome promene kasne desetak godina
O Vojvodini će se, dakle, raspravljati u DOS-u do kraja ovog meseca. Uprkos ozbiljnim upozorenjima da će cena zbog kašnjenja na kraju biti neuporedivo veća, očito je da oni koji su je izgovorili ni sami ne veruju previše kako će za dve ili tri nedelje zbivanja vezana za budućnost Vojvodine dobiti nekakav dramatičan tok ili namah postati predmet interesovanja raznih međunarodnih faktora. Tek kasnije videće se da li je DOS-u i dalje mnogo toga preče od Prečana, odnosno koliko je Prečanima najpreče da im se vrati autonomija i to odmah
Zakon o privatizaciji upravo je pred poslanicima Skupštine Srbije. U dosadašnjoj javnoj raspravi izazvao je brojne polemike i oštra osporavanja, kako i priliči ključnom reformskom projektu novih vlasti. Reformisti su s nestrpljenjem očekivali njegovo usvajanje uveravajući da ovaj zakon najzad uvodi Srbiju u kapitalizam. Protivnici tvrde da će zakon poslužiti za rasprodaju društvene imovine. Radnici su strahovali da će ostati bez samoupravljačkih prava u propalim firmama, a građani su se raspitivali da li će i njima stići poneki vaučer. Iz tromesečne javne rasprave iskristalisalo se deset karakterističnih pitanja u kojima je sublimirana suština Zakona o privatizaciji. Da bi široj javnosti učinilo dostupnim ovaj ključni reformski dokument, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ponudilo je deset odgovora na ta pitanja. Redakcija "Vremena" odlučila je da objavi integralni dokument "Deset pitanja – deset odgovora" kako bi pomogla građanima da se što bolje upoznaju s projektom koji bi u naredne četiri godine Srbiju trebalo da svrsta u normalne evropske države
"Preševski rat" i "Hakerupov ustav": da li kosovski Srbi ipak još imaju šansu da u pregovorima iznude odgovornije ponašanje međunarodnih faktora kad je u pitanju njihova elementarna bezbednost
Ukoliko međunarodna zajednica prihvati dokument nazvan "ustavni okvir za samoupravu na Kosovu", to će značiti ne samo da je uskratila Srbima i drugim nealbancima pravo na miran život i zaštitu svojih prava nego i da je odustala od cilja koji je sama proklamovala: demokratskog i višenacionalnog Kosova
Crnogorska izborna prognoza, analiza referendumske groznice, rejting ličnosti i stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, ugled institucija, linije rascepa i tačke mogućih konflikata
