SAD – Legalizacija mučenja

09.april 2014. Miloš Vasić

Kad cilj ne opravdava sredstvo

Mučenja, tajni zatvori, otmice – to je deo nasleđa vladavine Džordža Buša juniora. "Specijalne metode ispitivanja" su opravdavane ratom protiv terora i čuvanjem nevinih ljudskih života, u ime američkog shvatanja pravde činilo se, što je u pravnim državama inače odbačeno kao varvarski čin. Ali, kada se jednom dozvoli mučenje kao izuzetak, ono lako može da postane pravilo

Egipat – Vojna demokratija

02.april 2014. Momir Turudić

U znaku smrtne kazne

Sud u gradu Miniji južno od Kaira je 24. marta osudio na smrt 529 pristalica Muslimanskog bratstva zbog navodne umešanosti u ubistvo jednog policajca, pokušaj ubistva još dvojice pripadnika policijskih snaga, napada na policijsku stanicu i drugih nasilnih dela, i tako postavio svetski rekord po broju smrtnih kazni izrečenih u jednom danu. Taj rekord bi uskoro mogao da bude oboren

Lični stav

02.april 2014. Miloš Starović

Srpska ekonomija u ukrajinskoj krizi

Evropska unija ne mora čak ni da uvodi sankcije kao ultimativnu meru za projekat Južnog toka, ali može otežati rad na projektu uspostavljanjem strožijih pravnih regulativa koje ruska strana mora da izvrši. Rezultat bi bila sporija realizacija projekta na regionalnom nivou, što bi imalo negativne posledice za srpsku privredu

Egipat – Tri godine od revolucije

29.januar 2014. Momir Turudić

Povratak na početak

Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka

Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

27.novembar 2013. Filip Švarm

AVNOJ bez naših dana

Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini

Prilog kulturi sećanja – 95 godina od proboja Solunskog fronta

25.septembar 2013. Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Trijumf tvrdih na muci

Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali

Kultura sećanja – Aleksandar Ranković i njegovo vreme

28.avgust 2013. Ivan Ivanji

Odani partijski vojnik

Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti

 

17.jul 2013. Andrej Ivanji

Bitka za Afriku

Kina je od početka veka utrostručila trgovinsku razmenu sa Afrikom. SAD i Japan pokušavaju da uhvate priključak

Intervju – Tvrtko Jakovina

26.jun 2013. Tamara Nikčević

Zaostavštine zajedničke prošlosti

Mislim da bi od Tita i Jugoslavije valjalo uzeti ono što je najbolje, a odbaciti ono što ne valja. Interesantan je način na koji je taj sistem u to vreme razmišljao o svetu, o velikom svetu: postojala je empatija za druge, male, udaljene

Esej – Evropska unija i ratovi u svetu

19.jun 2013. Aleksa Đilas

Između rata i mira

Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata

Avganistan – borba za dušu nacije

15.maj 2013. Enzo Mangini

Rubab i rock and roll

Razlika između studenata koji pohađaju kurseve persijske poezije i onih koji prisustvuju rok koncertima, ne može biti očiglednija. Čini se da postoji unutrašnja borba za budućnost avganistanske duše. Ipak, sve više ljudi shvata da ne moraju da se odreknu tradicije i kulturnog nasleđa da bi bili "moderni i demokrate". A šta će biti kada se krajem naredne godine NATO povuče iz Avganistana, niko ne zna

Porodične tajne – Odnosi Nikolića i Vučića

18.april 2013. Jovana Gligorijević

Domaćin i njegov reformisani sin

Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka