Protest radnika Fijata u utorak je i zvanično okončan. O tome kako će sve uticati na sudbinu Kragujevca, koja je od pedesetih godina prošlog veka gotovo uvek zavisila od razvoja automobilske industrije, u ovom trenutku niko ne govori
Pre digitalne budućnosti, mora se obezbediti digitalna sadašnjost. A vlast, kada nije u stanju da omogući građanima da valjano, nesmetano i kontinuirano ostvaruju prava i štite interese digitalno, a institucijama, bankama, notarima i advokatima da normalno vrše poslove, mora da im to obezbedi na alternativan, analogni način
Na današnjem protestu, radnici GSP-a tražili veće plate, promenu radnog vremena i kolektivnog ugovora. Na protest nisu došli radnici dva reprezentativna sindikata. Ranije jutros čelnici GSB-a zabranjivali radnicima da izađu na protest
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Mnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
List „Politika“ na prvoj stranici objavljuje fotografiju spomenika Karla Marksa u Berlinu, na kojoj je do te mere izvitoperen da liči na opasnog monstruma iz lošeg horor filma. Naslov je: „Ima li u kapitalizmu mesto za radnička prava“. Bez znaka pitanja
Sutrašnji Prvi maj radnici će provesti u protestnom maršu za plate za život, kraće radno vreme. Svake nedelje pogine jedan radnik na radnom mestu. Minimalac od 35.000 dinara nije dovoljan za potrošačku korpu. Još uvek se ne zna zašto su poginuli rudari rudnika Soko. Ministarka Kisić Tepavčević kaže da je inspekcijski nadzor u toku
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug ući će Makron i Le Penova. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjuje bukvalno iz dana u dan
Vladimir Đukanović je jedan od glavnih glasnogovornika Vučićevog disciplinovanja naprednjaka. Štaviše, ono što je ovaj poslanik SNS a izjavljivao i pisao o svojim saborcima iz stranke verovatno niko iz opozicije nikada nije izgovorio – a samo u poslednjih godinu dana povezao je vrh naprednjaka i sa Belivukovim klanom, i sa “Jovanjicom”, i sa nezakonitim bogaćenjem, i sa učešćem u navodnoj pripremi atentata na predsednika Vučića, i sa šurovanjem sa stranim ambasadama, i sa kupovinom diploma…
Najprometnijeg dana u godini poznatom pod nazivom Crni petak klimatski aktivisti Ekstinkšn rebelion poremetili su operacije Аmazona demonstrirajući ispred njegovih skladišta u 25 zemalja širom sveta.
Balkanski kriminalci još uvek malo rade u regionu. Kokain se ne proizvodi na Balkanu, niti je potražnja velika zbog slabe kupovne moći stanovništva. Tržište je malo. Međutim, na Balkanu postoje predispozicije za stvaranje kartela koji može naneti štetu kao u Latinskoj Americi: ugroziti državni suverenitet i monopol na upotrebu sile; zameniti određene državne funkcije, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i valute, ali i održavanje kulturnog identiteta; uzurpirati državu kao oblik održivog društvenog i političkog uređenja
Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?
