Afera "Havana sindrom" u Srbiji je dobila svoju propagandnu dimenziju. Ovaj misteriozni sindrom koji pogađa američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta, od 2016. godine do danas, aktuelizovan je vešću da je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije zbog toga što je imao simptome karakteristične za "Havanu": migrenu, mučninu, vrtoglavicu i poremećaj pamćenja
Da li će Memorijalni centar Jasenovac čiju su izgradnju najavili Vučić i Dodik biti u službi odavanja pošte žrtvama, istorijskog pamćenja, nauke i otkrivanja istine, ili mesto za okupljanje nacionalističkih hodočasnika i potkosurivanje neraščišćenih računa sa Hrvatima, sve u duhu "srpskog sveta" koji bi trebalo da se okreće oko aktuelnog predsednika Srbije
Vojnik po ugovoru ima u proseku 30–35 godina, završenu srednju školu, službuje u mestu gde živi, stanuje uglavnom kod roditelja (supruginih ili svojih) jer mu primanja ne dozvoljavaju da iznajmi stan. Kupovina stana na kredit za njega je misaona imenica budući da nema stalan posao. Taj vojnik ćuti i trpi, radi šta mu se naloži i moli Boga da ima onaj "turnus" po smenama: 12 sati radi, pa je 24 sata slobodan, onda opet 12 sati na radnom mestu noću, pa 48 sati slobodan. Zašto? Iz prostog razloga što onda ima vremena za dodatni rad – u poljoprivredi, kao nadničar u građevini, pomoćnik u zanatskim radovima...
Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?
Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Kako je od južne tribine Partizanovog stadiona vođa navijačke grupe "Principi" stigao do kuće u Ritopeku u kojoj su počinjena monstruozna mafijaška ubistva
"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"
Neravnoteža u trgovini bila je slična današnjoj. Evropska potražnja za kineskim čajem, svilom i porcelanom neprestano je rasla. Kina je bila relativno samodovoljna i skoro da nije bilo zahteva za evropskim robama. Taj disbalans je Britanija otklonila na jedinstven način – nametnula je Kini obavezu uvoza njenog opijuma koji se proizvodio u Indiji
Cisko Kid Hozea Luisa Salinasa i Roda Rida; Makondo, Beograd 2021.
Vodomer na brani koja je svojevremeno bila simbol američke graditeljske i inženjerske sposobnosti pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na dostupnosti vode, dok se na političko-socijalnom barometru meri da li podsećanje na Ruzveltov Nju dil utiče na ishod Bajdenovog predloga o ulaganju dve milijarde dolara u infrastrukturu
Podela bilo kog preduzeća, ne samo javnog, predstavlja zamašan i često mučan posao. Postupak pomalo podseća na razvod dugotrajnog braka imućne porodice, jer se dele mnoga zajednička dobra, a to u životu ne ide nimalo lako. Ključni razlog za cepanje velikih sistema je slepo sprovođenje "direktiva EU" kako bi se izdvajanjem infrastrukture olakšao ulazak privatnih operatera. U načelu tome se ne može prigovoriti; problem je samo u tome što u siromašnoj ekonomiji kao što je naša to ne daje rezultate, već naprotiv dovodi do kreiranja haosa
Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše
