Stiče se utisak da predstavnici Evropske unije sve manje razumeju i retoričke ispade predsednika Srbije i politiku koju vodi prema Kosovu, regionu i Evropskoj uniji, te da za to imaju i sve manje razumevanja. Vučić je, mirnije, doduše, nego juče, stao iza svojih reči o “terorističkom ološu” Kurtiju i “srpskom ološu” koji sa njim hoće da sarađuje, a nije, makar javno, povukao što je izrekao da predstavnici EU “lupetaju” i “govore gluposti”
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
Najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kaže da se u Srbiji poslednjih pet godina oseća pad demokratije, da provladini mediji dominiraju scenom, ali i da u Evropi i ostalom delu sveta nije bolje
Proteklih dana je zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu oko 6 miliona Ukrajinaca ostalo bez električne energije, a zima sa snežnim padavinama neumoljivo uzima maha. Nestašice gasa se u Ukrajini za sada ne očekuju. Borbe u Donbasu ne jenjavaju. NATO nagoveštava još veću podršku ukrajinskoj vojsci
Turska policija je sprečila protesnu šetnju u Istanbulu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Predsednik Turske je istim povodom izjavio da ni jedna žena ne sme da bude izložena nasilju. Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o zašti žena od nasilja i posle 11 godina od osnivanja u mnogim zemljama kritikuju konzervativni političari
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Život teče normalno, svojstveno normalnosti na severu Kosova. Ta realnost izgleda tako da na ulici Kosovske Mitrovice stojim sa drugaricom iz Zvečana i kolegom snimateljem koji je prvi put u Kosovskoj Mitrovici. Posle nekoliko minuta kolega pita: “Jeste li vas dve čule rafale, malopre mi se učinilo da sam čuo neke…?” Odgovoramo mu: “Aha, čule smo” i nastavljamo da žurimo za nekim drugim poslom
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Ako njima, toj ljupkoj skupini građana koja piše za Putinovo propagandno glasilo, nasuprot, ne gajite simpatije prema masovnim ubicama i tiranima (bilo srpskim, bilo ruskim), pa se, što je još gore, zalažete za vrednosti poput slobode, na primer, onda ste ništarija, izdajnik, izrod i, uopšte, peder
Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova
