Predsednik SAD Džo Bajden je doputovao u Brisel gde će prisustvovati samitu NATO-a na vrhu i razgovarati sa predstavnicima EU i G7. Rusi koncetrišu trupe na istoku Ukrajine. Postoji Bojazan da bi Belorusija mogla da napadne Ukrajinu. Putin je naložio da “neprijateljske” države rusku naftu i gas moraju da plaćaju u rubljama. Izrael postaje utočište ruskih oligarha
Blumberg je procenio da je Rusija 2021. imala 117 milijardera, ukupno “teških” 584 milijarde dolara. Od ove sume više od trećine pripada najbogatijoj desetorici – ukupno 223 milijarde. Prema Blumbergovim podacima, najbogatiji Rus 2021. bio je Aleksej Mordašov sa 29,1 milijardom dolara. Mordašov je najveći deoničar kompanije Severstal, jednog od najvećih ruskih proizvođača čelika. Drugi najbogatiji Rus prošle godine bio je Vladimir Potanjin, predsednik i vlasnik 35 odsto kompanije Norilsk Nickel, najvećeg svetskog proizvođača nikla
Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile
Četvrte nedelje rata pojavilo se u SAD i zemljama Evropske unije mnogo analiza koje po Rusiju katastrofično sagledavaju dosadašnji tok borbi. Insistira se na problemima u sistemu rukovođenja i komandovanja, slabostima logistike, visokim gubicima ljudi i tehnike. U osnovni sve je to tačno, ali zaključak da je Ruska vojska posrnula i da se nalazi pred porazom preterano je smeo. Zvanična Moskva nema nameru da odustane
Novi paket sankcija usmeren protiv ruskih kompanija uticaće, kako stvari sada stoje, i na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) jer je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta. Zvanični Beograd smatra da se Srbija našla kao „kolateralna šteta“ evropskih sankcija protiv Rusije i traži izuzeće, koje se trenutno „razmatra“. EU Srbiji ukazuje već 10 godina unazad na gotovo nepostojeću diverzfikaciju u snadbevanju energentima i oslonjenost samo na rusku naftu
Rusi nastavljaju sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i razaranjem civilne infrastrukture što je CNN nazvao „urbicidom“. Ukrajinske snage su na više lokacija pokrenule kontraofanzivu. Predsednik SAD Džo Bajden kreće na put u Evropu: u Briselu će u četvrtaka učestvovati na sastanku na vrhu NATO-a, u petak leti za Varšavu. Zapadni saveznici razmatraće dalje korake protiv Rusije i za još obimniju podršku Ukrajine
Ruska Duma proširuje zakon o „lažnim informacijama“ u vezi sa „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini. Do sada u tom kontekstu nisu smeli da se koriste izrazi kao „invazija“, „rat“ ili „agresija“. Ko se ubuduće na nepoželjan način bude izražavao i o sankcijama uvedinih protiv Rusije i delovanju ruske države u inostranstvu, moraće takođe da računa sa višegodišnjom zatvrskom kaznom
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin danas je u razgovoru sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i postala deo "antiruske histerije"
Zbog oklevanja da osudi rusku invaziju na Ukrajinu i uskladi politiku sa sankcijama EU protiv Rusije, Srbija se bez prave odbrane na zapadnoj međunardnoj sceni našla na meti kritika iz Podgorice i Prištine. Kako je igra sedenja na dve stolice došla do svog kraja, na potpuno nepripremremljenu naprednjačku vlast se kao na nepouzdanog saveznika podozrivo gleda i iz Brisela, Vašigtnona i Londona, i iz Moskve, Pekinga i Minska. Međunarodni položaj Srbije je znantno oslabljen, a pritisci rastu
Ruske trupe ne ostvaruju gotovo nikakav napredak na terenu, ali su zato intenzivirale bombardovanje gradova. Branioci Mariupolja su odbili ruski ultimatum da polože oružje. U Kijevu se čuju eksplozije. Vozovi iz Kine sa nepoznatim teretom su krenuli za Moskvu. Upotreba ruskih supersoničnih raketa je ukazala na rupe u odbrani evropskih članica NATO-a
Neformalna grupa „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ poslali su državi četiri zahteva protiv onih koji podržavaju rusku agresiju. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se organizuju i skupovi podrške Rusiji
Na Zapadu se priča o internet sankcijama protiv Rusije. Teorijski bi ona mogla da bude odsečena od globalne mreže, ali bi to bio opasan presadan i kontraproduktivno. Sa druge strane i Putin bi mogao da donese odluku da Rusiju radikalno izoluje od sveta. Manje interneta, više državne propagande, stroga kontrola protoka informacija, nešto što su već napravili Kinezi svojim “Velikim vatrenim zidom”
Ruske snage su prvi put od početka invazije na Ukrajinu upotrebile supersonične projektile. Bitka za Mariupolj se intenzivira, ruske snage su navodno prodrle do centra grada. EU strahuje od velike gladi u Ukrajini, Zelenski optužuje Nestle, austrijski OMV se ne odriče ruske nafte i gasa, ruski i američki kosmonauti su se sreli u svemiru
Na prošlim izborima Vučiću je Vladimir Putin čuvao leđa. Danas je to Viktor Orban, jer ovaj prvi trenutno ima važnija posla, a i drugim njegovim ranijim prijateljima nije do izbora u Srbiji
Lučki grad Mariupolj je poprpište teških okršaja od samog početka ruske invazije 24. februara. Zbog njegovog strateškog značaja, uprkos velikom stradanju civilnog stanovništva, ukrajinske odbrambene snage pružaju žilav otpor. Rusi se nisu usudili da u grad, u kome je pre rata živelo preko 400.000 ljudi, uđu sa kopnenim trupama
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi Putin je demonstrirao patriotizam i odlučnost. Predsednici SAD i Kine Bajden i Si razgovarali su o ratnoj krizi. Ruski civilni avioni menjaju lokaciju, elektromreža Ukrajine se priključila evropskoj, ruske kopnenne trupe ne ostvaruju nikakav napredak, bombardovanje i granatiranje ukrajinskih gradova se nastavlja nesmanjenom žestinom
Samim razgovorom sa Si Đinpingom koji je “teatralno” zakazao, Bajden je poslao signal Putinu da njegovo “prijateljstvo bez granica”, sklopljeno sa Sijem u Pekingu neposredno pre invazije, možda neće imati težinu kakvoj se predsednik Rusije nadao
Kao i svaka batina i sankcije imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje
Ponovo su bombardovane mete blizu Lavova. Volodimir Zelenski se obratio Bundestagu. U pozorištu u Mariupolju ima preživelih. Rusija tvrdi da je pronašla dokaze o laboratorijama za hemijsko oružje u Ukrajini i priznaje probleme sa snabdevanjem. SAD upozoravaju Kinu da se uzdrži od podrške Rusiji, a Arnold Švarceneger poziva ruske vojnike da dezertiraju
Primabalerina i zvezda Boljšoj teatra Olga Smirnova dala je otkaz zato što je protiv Putinovog rata. Ona nije jedina koja je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinula karijeru u ruskim baletskim ansamblima
“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
