Kosovo
Vidovdan 2007.
Srpsko-američki rat rečima oko Kosova; Tadićev odgovor Beriši u Istanbulu, intenziviranje komunikacije Beograda i Moskve
Srpsko-američki rat rečima oko Kosova; Tadićev odgovor Beriši u Istanbulu, intenziviranje komunikacije Beograda i Moskve
Vojna pobeda Hamasa u Gazi dovela je do kraja pokušaje da se zavađene palestinske frakcije slože oko podele vlasti i vizije eventualne buduće države
Šta se može očekivati od susreta početkom jula? Velikih pomaka u Mejnu teško da će biti. Niti velikih krahova. A ni dubokog i dugotrajnog zagledanja u oči, ogledalo duše. Zagledaće se u krakove jastoga, razmeniti mišljenja i naći način da se nesporazumi prikažu manjim nego što jesu, neki će dogovor oko nečega već pasti. Ali za dugotrajni, pravi oporavak odnosa valja sačekati i druge lidere, a i bolje okolnosti
Neproceduralna odluka bivšeg ministra kulture da slikar Vlada Veličković bude komesar našeg paviljona, i izbor Mrđana Bajića za umetnika koji će nas predstavljati ove godine, verovatno su bili satisfakcija za sve godine nezadovoljstva
Mada se čitaocu brzoplete štampe nameće utisak da će se Srbija "zahvaliti" Rusiji za "zaštitu Kosova" – putem nekakve privilegovane poklon-prodaje naših energetskih kompanija ruskim državnim firmama – nijedan pažljiviji pratilac izjava, i naših i ruskih visokih političkih i privrednih zvaničnika, neće (bar na energetskom polju) uspeti da pronađe oslonac za širenje takve teorije
Dok raste diplomatski pritisak, postaje vidljivo da nema saglasnosti o novoj rezoluciji o Kosovu, niti o mogućim potezima mimo nje – a niti o "hermetičkom" izdvajanju tog slučaja, što pokazuje eho na Kavkazu i na obalama Dnjestra
Međunarodna politika sada se vodi sa nekoliko adresa, a glavni agent sprovođenja spoljne politike je Ministarstvo spoljnih poslova. Vlada jeste koaliciona i heterogena, ali je po pitanjima spoljne politike veoma složna
Zaslugama i pameti za ekspediciju Vlastimira Đorđevića nema kraja. Srpske i crnogorske policijsko-obaveštajne snage, pozivajući se na odlučnost i visoki profesionalizam, stavljaju se u prvi plan. Lojalnost evroatlantskim institucijama, međutim, obavezuje ih i na pominjanje neizostavne uloge Haškog tribunala
Posle Drugog svetskog rata, a posebno posle završetka hladnog rata, međunarodno pravo sve više se bavi pojedincima. Ono to čini, između ostalog, zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive, kao i nametanjem obaveza pojedincima čije kršenje povlači njihovu krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou. Posledica toga je da se međunarodno pravo sve češće neposredno primenjuje pred domaćim sudovima – na primer, naši građani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. S druge strane, i međunarodnih sudova je sve više i više, pa smo svedoci tzv. fenomena proliferacije međunarodnih sudova i tribunala. Njihov sve veći broj, kao i raznovrsna nadležnost, dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. To je razlog što "Vreme" nastoji da otkloni neke od njih
Na samitu G8 Putin se protivi žurbi i nezavisnosti Kosova i o tome obaveštava Koštunicu u Sankt Peterburgu, Buš iz Albanije, gde je euforično pozdravljen, podržava nezavisno Kosovo, Beograd ljutito odgovara. Čuju se procene da niko zapravo ne zna šta će s Kosovom i da Evropa nema plan B
"Nisu svi stereotipi o Balkanu loši, naprotiv. Konačno, ono što mislim da je proizašlo kao veoma dobro iz getoizacije Balkana jeste što se po prvi put desilo, bar od kada znam za sebe, da su balkanske države postale zainteresovane jedna za drugu"
U atmosferi verbalnog zaoštravanja pred samit G8, srpska vlada pokušava da u saglasnosti sa Rusijom isposluje nove pregovore o Kosovu