Stereotip je, ah, toliko prijatan, toliko prisan, topao takoreći; čak i ako ne širi oko sebe blagovonje, ipak odiše nečim poznatim i dragim, našim: na svako pitanje, za svaku situaciju, za svaku nedoumicu imati sve već razmišljeno, pa ko ima srca da to odbije i da neku stvar sam razmatra iz početka
Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja
Pouka i ranijih srpskih i aktuelnih hrvatskih izbora je ista: tamo gde se primi priča da su "isti i levica i desnica", uvek pobeđuje – desnica
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.
Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe
Ako bi se ovih dana u Srbiji raspisao referendum o članstvu u Evropskoj uniji, 54,5 odsto građana Vojvodine bi glasalo za ulazak, od čega je 33,3 odsto sigurno u to, dok bi 21,2 procenata verovatno zaokružili "za". S druge strane, 18,7 odsto Vojvođana su sigurno protiv, a deset odsto njihovih sugrađana verovatno protiv. Zanimljivo je i da što su ispitanici stariji, to ukupna podrška EU integracijama raste. To je jedan od rezultata istraživanja "Informisanost građana Vojvodine o evropskim procesima", koje je Ninamedia sprovela u oktobru ove godine na uzorku od 1800 ispitanika starosti između 18 i 80 godina. Ono je pokazalo i da su građani, makar na rečima, spremni da zarad ulaska u EU izmene svoje životne navike (52,6 odsto), dok je 35,8 procenata građana spremno da se usavršava ili prekvalifikuje, a 35,5 odsto i da živi neko vreme nezadovoljavajućim životnim standardom. Najveći broj građana Vojvodine dosta realistično smatra da će Srbija ući u EU između 2020. i 2025. godine (46 odsto), 21 odsto ispitanih veruje da se to nikada neće dogoditi, a 20,6 procenata da će se to desiti brzo, u periodu 2014–2019. godine. Vojvođani procenjuju da će pristupanjem u EU situacija u Srbiji biti bolja kada je reč o ekonomskoj stabilnosti (50,1 odsto), ali lošija po pitanju troškova života (49,5 odsto) i cena namirnica (38,5 odsto).
Dva puta u poslednjih nedelju dana, premijer Srbije Aleksandar Vučić uporedio je diplomatski ugled zemlje sa onim koji je imala Jugoslavija Josipa Broza Tita. Socijalistička partija Srbije promenila je logo, koji sada podseća na crvenu petokraku. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da poređenje Vučića i Tita ima smisla. Šta stoji iza ovakve retorike
U Nemačkoj je preko šezdeset uglednih javnih ličnosti potpisalo apel u kome upozoravaju na opasnost od rata sa Rusijom, pozivaju na dijalog sa Moskvom i traže veće razumevanje za ruske strahove. Apel je izazvao lavinu kritika, negodovanja i podrugivanja. Ipak, nametnulo se pitanje: dokle je Evropa spremna da ide zarad principijelnog kažnjavanja Rusije zbog njene ekspanzionističke politike i da li su se aveti hladnog rata već otrgle kontroli
Glasovi utehe su bedni. Razmotriće se povećanje obima trgovine, a i o onih deset hiljada fijata ruski partner će još bolje da razmisli. Umesto Južnog toka povećaćemo, možda, prodaju tvrdog sira, ajvara i jabuka, ako je nešto preostalo, a prodaćemo i italijanska kola. Bog da nas vidi!
