"Pred Miloševićem, kao ideologom političke grupacije koja je nanela neizbrisivu sramotu ovom društvu, uzrokovala nepovratno zlo i nebrojene žrtve, svako od nas mora lično i intimno da se odredi", kaže Ivan Grubanov, autor serije crteža sa suđenja Slobodanu Miloševiću
Kao Miloševićev perspektivan saradnik, preživeo jednu "deakumulaciju" funkcija, da bi iz stranke bio izbačen tek četiri godine kasnije. Kao potpredsednik Đinđićeve vlade, podržavao Koštunicu, da bi nakon atentata na premijera bio viđen i za njegovog naslednika, i za zatvor. Za borbu protiv Koštunice spreman i na saradnju sa radikalima, sa kojima je "u ratu" od ulaska u politiku, početkom devedesetih
Izgleda da se iza pomodnog trenda pravljenja konzorcijuma direktora i malih akcionara, kako bi se navodno radnička klasa u privatizaciji srpskih firmi suprotstavila domaćim tajkunima i stranim kompanijama, zapravo kriju neki drugi interesi
"Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima." Openhajmer nije bio jedini koji se osećao kao da je izazvao Sudnji dan
Bura u DSS-u zbog toga što Koštunica nije predložio Drakulića za potpredsednika stranke. Srpska formula: biznis i politika ili - biznis ili politika
"Srca od olova"; "Vreme" br. 749
Na skupu posvećenom statusu žena u novinarstvu, predstavnice SCG mogle su da se podiče zaradama koje se ne razlikuju od zarada njihovih kolega, kao i ravnopravnom zastupljenošću na rukovodećim pozicijama u medijima
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Sednica Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu, stav Beograda, izveštaji Anana i Petersena, studije, dijagnoze, spekulacije, projekti, probni baloni, slutnje, pretnje, otvorena i neotvorena pitanja
Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje
Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka
(Ernesto Če Gevara: Dnevnik motocikliste; "Stari prostor" Novi Sad, bez godine izdanja)
