Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje
Aleš Čar: Igra anđela i šišmiša Prevela Ana Ristović Arhipelag, Beograd 2012.
Uvrnuti ples Harlem šejk, nastao na Jutjubu, nova je globalna pomama koja je smenila doskora neprikosnoveni Gangnam stajl
Kako bi građanin koji nema nijednu kolumnu, a takvih slučajeva još uvek ima, mogao da se suprotstavi rasipništvu Vlade? Kako bi ju makar malo pokolebao u njenoj neodustajnoj okrenutosti istoriji, veličini i slavi?
Gospodin Vučić objavio da se u "Kolubari" pare daju gde ne treba, ministarka Zorana i direktor Grčić potvrdili gospodin Vučić saznanja, a i prozvani gospodin Kene se javno pridružio borbi protiv lopova. Sa druge strane, očekivano, zabeležena natprosečna dnevna proizvodnja uglja
Rasprave o mnogim saobraćajnim projektima u Srbiji počinju da liče na poznatu scenu iz filma Ko to tamo peva kada Mića Tomić na konstataciju da je sirotinja i da nema pare za kartu odlučno kaže: "Ko bre sirotinja, daj pet karata, ili pet ili nijedna"
Dok u susednom Maliju besni rat, u Burkini Faso neopisiva beda i dalje je najveći neprijatelj "ponosnih ljudi". Zemlja hipnotiše svojom muzikom, čudnom tolerancijom, smislom za humor, arhitekturom i starim običajima. I muslimani i hrišćani imaju fetiše ispred kuće i veruju da su duhovi predaka moćniji čak i od Svevišnjeg, i jedni i drugi imaju više žena, mada muslimani, na veliko zadovoljstvo svojih supruga, obično piju mnogo manje. Ovo je priča o tronedeljnom putovanju kroz zemlju u kojoj jedan dolar dnevno znači opstanak
Nacionalna penzija je šamar ideji ravnopravnosti, ona je bolesno dodvoravanje estradnoj i sportskoj eliti zbog kojeg ću se kad tad obratiti Ustavnom sudu
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
"Ključni nesporazum među narodima u regionu detektuje se u dijagnozi prirode sukoba devedesetih. Da li je to bio građanski rat ili je bila agresija? Teza da je bio građanski rat ne samo da je istinita, već garantuje pomirenje bez kojeg nema napretka na ovim prostorima. Teorija da je bila agresija garantuje nove sukobe. ‘Međunarodnoj zajednici’, sili koja mešetari posljednjih 300 godina na ovom prostoru, direktno je u interesu da se na Balkanu nikad ne zakopaju ratne sjekire. Otuda njihovo insistiranje na tome da je bila agresija biva logično i razumljivo. To je osnovno ishodište posljednjih presuda Haškog tribunala. Da nikad ne dođe do pomirenja"
Hiljade zaposlenih na RTS-u rade pod rukovodstvom relativno malog broja ljudi: pored direktora Aleksandra Tijanića, jednu od najvažnijih uloga imaju Upravni odbor RTS-a i Programski savet sa 19 članova. U decembru mnogim članovima Programskog saveta ističe trogodišnji mandat. Prema Zakonu o radio-difuziji sedam članova Saveta dolaze iz redova poslanika, a 12 predlaže Republička radiodifuzna agencija (RRA) iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica i udruženja građana. Prošle nedelje i RRA je utvrdila listu od 20 kandidata od kojih će 12 biti izabrano za članove Programskog odbora RTS-a. Ovo su detalji iz njihovih biografija.
Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti
