Budžet za 2020. godinu

Driblanje narodnim parama

Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon

Aerozagađenje u Boru

Pravo na normalan vazduh

Nakon dva protesta protiv aerozagađenja, građani Bora su dali rok državnim i lokalnim vlastima, kao i kineskoj kompaniji Ciđin Majning u čijem je vlasništvu RTB Bor, da do 24. oktobra "preduzmu mere u cilju sprečavanja višemesečnog trovanja građana". U suprotnom, prete da će radikalizovati protest. Kompanija se povodom toga za sada nije oglasila, a ćute i lokalni i državni organi

Aleksej Leonov (1934–2019)

Čovek koji je zakoračio u kosmos

Život i priključenija musavog deteta narodnog neprijatelja kome su skinuli pantalone, prvog čoveka koji je zakoračio u kosmos, koji je imao registarske tablice 00-11, preživeo avionske nesreće, vakuum kosmosa, dekompoziciju skafandera, noć u tajgi, pogibiju kolega i atentat na Brežnjeva

Novo Brdo

Istorija na oltaru politike

Ko je izgradio tvrđavu Novo Brdo? Srpski srednjovekovni vladari ili njihovi prethodnici? Da li su temelji postavljeni na ugašenom vulkanu iz doba Vizantije, rimske Dardanije ili Ilirije, ili pak nekih drugih vladavina? Da li su ostaci najvećeg od 13 popisanih hramova katolički ili pravoslavni? Nesuglasice oko odgovora na ova pitanja obeležile su deo kampanje prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, održanih u nedelju, i zaustavila obnovu spomenika koju je sprovodila beogradska kompanija "Koto"

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Posle velikog odjeka Zbornika "Srbija u modernizacijskim procesima" 1994, Institut za noviju istoriju Srbije, nastavio je istraživanja istorije srpskog društva na specifičniji način – proučavajući položaj žene kao ogledalo modernizacije. Početkom septembra na ovu temu biće održan naučni skup. "Vreme" će u nekoliko nastavaka objavljivati delove najinteresantnijih radova iz ovog zbornika

Grenland – Više od trgovine

Nepristojna ponuda

Trampova ponuda da kupi Grenland otkriva američke namere na Arktiku, koji u doba globalnog otopljavanja i novohladnoratovskog odleđivanja atomskog oružja može postati Suec 21. veka

Turska – Izbeglice iz Sirije

Što dalje od Evrope

Milioni Sirijaca koji su bežeći od građanskog rata krenuli ka Evropi, godinama su zaglavljeni u Turskoj. Evropska unija plaća tursko gostoprimstvo ne bi li se izbeglički talas držao podalje od njenih spoljnih granica. Dok deo tog novca nestaje bez traga, Sirijci žive u često nehumanim uslovima, izloženi netrpeljivosti Turaka i neizvesnoj budućnosti

Istorijski osvrt

Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija

Srpski političari u verbalnim obračunima uobičavaju da nemušto i neupućeno koriste pojmove "nacisti", "nacistički", "esesovci" ili "SS odredi" uz sporadična poređenja neistomišljenika sa Hitlerom. Kako je nastala i kako je bila organizovana Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP), šta je bio SS i zbog čega je svaka sličnost sa nekom našom partijskom organizacijom slučajna

Knjiga

Poezija pamti

Borske beležnice, spoj Aleksandra Zografa, Mikloša Radnotija, Danila Kiša i Zorana Paunovića

Zemlja ljudi – Moldavija i Pridnjestrovlje

Podanici Minhauzena, Lenjina i Šerifa

Zarobljeni u "zamrznutom konfliktu" iz 1990, bez izlaska na more, siromašni i na raskrsnici između EU (na Zapadu, nestabilne Ukrajine i Rusije na Istoku, sa siromaštvom, korupcijom, lokalnim šerifima i Lenjinovom zaostavštinom – Moldavija i Pridnjestrovlje danas ipak ostavljaju utisak regiona koji može da očekuje svetliju budućnost od našeg

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Slučaj Asanž – Mediji i duboka država

U ime naroda

Kablgejt Vikiliks i sudbina njenog osnivača Džulijana Asanža nije usamljen primer curenja poverljivih informacija u medije i tužbe protiv odgovornih lica za špijunažu. Podsetimo se slučaja Pentagonskih papira iz 1971, Avganistanskih i Iračkih ratnih dnevnika. Oni koji su obelodanili poverljive dokumente o američkim ratnim zločinima za jedne su heroji, za druge špijuni i izdajnici