Kina u Evropi

Glad za novcem na putu svile

Nakon nastupa u Africi, Južnoj Americi i u zemljama BRIKS-a, Kina i u istočnoj Evropi pažljivo odmerava svoje dugoročne strateške projekcije

Odustajanje od "Južnog toka"

Dogovor, nada i šta je bilo posle

Kako je država prodala Naftnu industriju Srbije za male pare i veliko obećanje i šta su u vreme potpisivanja gasnog sporazuma između Srbije i Rusije govorili predstavnici vlasti i opozicije

Društveno odgovorno poslovanje – Ernst Bode, Messer Tehnogas

Birokratija i apsurdni zakoni guše svako, pa i društveno odgovorno poslovanje

"Postoji veoma snažna potreba jačanja saradnje nauke i privrede, čija važna komponenta treba da bude i podizanje nivoa svesti o značaju kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i da vodeće firme treba da pomažu obrazovanje kao deo društveno odgovornog poslovanja"

Zoom

Tužni jok Južnom toku – Sirak među vihorima i šta će ostati od politike „i Evropa i Rusija“ ako smo teglu sa zimnicom načeli još u oktobru

Ako Aleksandar Vučić bude rekonstruisao kabinet, a verovatno hoće, ja bih mu savetovao da se Vulinu zahvali makar zbog ambicije da popunjava sve televizijsko vreme dok je "otac na službenom putu"

Premijera dokumentarnog filma

»Heroj 1914«

Hapšenja

Slučaj privrednika koji je obeležavao deceniju

Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Miroslav Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama

Lektira – Odlomak iz knjige Aleksandra Žikića Mesto u mećavi

Priča o Milanu Mladenoviću

TV manijak – Regionalni mediji, Al Jazeera i N1

Instrumenti meke sile

Dve medijske kuće su u Srbiji ozbiljno izgradile medijsku bazu, prvenstveno u kablovskim distributivnim mrežama. U pitanju su Al Jazzera i N1, kanali koji plediraju na regionalni uticaj u tri ključne novonastale zemlje u regionu. Koji interesi stoje iza ovih medijskih projekata?

Intervju – Slavoljub Stanković, pisac

Nešto se čeka

"Pošto ga za pedeset godina socijalizma nismo pročitali, mi sada živimo Marksovo ključno delo Kapital redom, po poglavljima. Prvo ide otuđenje od sredstava za proizvodnju, onda od proizvoda, tržišta, rada, drugog čoveka i, na kraju, otuđenje od samoga sebe. Čovek uvek postaje ono za čim teži. Pošto mi težimo robi, to ćemo i postati. Znam mnoge ljude koji već nose tašne, kapute, cipele od sopstvene kože..."

Intervju – Ksenija Petovar, sociološkinja

Beograd na vodi i njegovi podanici

"Daje se 110 hektara gradskog prostora, a mi pojma nemamo šta stoji u tom ugovoru, čiji će pravni sistem važiti u tom ugovoru, čiji će standardi važiti, da li će građani Beograda imati tu pristup i ko će kupovati te stanove"

Intervju – Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac

Šta nakon rešavanja stambenih problema

„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"

Riba

Kultura sećanja – Vojislav Šešelj

Radikal broj jedan ponovo među Srbima

Potreba većine medija da ga "izmontiraju" kao, na svaki način, bivšeg čoveka zamrznutog u nekom pluskvamperfektu, koji se posle nešto više od decenije vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, novu i naprednu Srbiju, samo je pokazala da mu njegovi doskorašnji partijski saborci, kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog ili iracionalnog straha od njega, pridaju mnogo veći značaj nego što ga 11 godina stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima

Povodom jedne knjige i jedne godišnjice – Isaija Berlin i Berlinski zid

Berlinov zid

Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom

Intervju – Ginter Gras

Lekcije koje sam naučio

"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras

Anatomija jedne »cenzure«

Kako je Ištvan Kaić ispao iz voza

Agencija FoNet obrela se u vrtlogu optužbi da sprovodi cenzuru nad Ištvanom Kaićem, iako novinske agencije po pravilu ne objavljuju pisma čitalaca

Lisica i ždral

Romi i ja II

Uveren sam da cenj. publika više ljubi tekstove o skandalima iz čarobnog sveta domaće politike, ne gori ona baš od želje da se suočava sa vlastitim predrasudama, ali ne mogu ni ja doveka da joj povlađujem i da joj izlazim u susret

In memoriam

Veljko Kadijević, 1925–2014

Poslednji ministar odbrane SFRJ i načelnik Generalštaba JNA od 1988. do 1992. godine umro je u Moskvi 2. novembra 2014.

Prva godišnjica smrti Srđe Popovića (1937–2013) i Aleksandra Tijanića (1949–2013)

Hronika najavljene praznine

Aleksandar Tijanić i Srđa Popović umrli su pre tačno godinu dana, u rasponu od jedva dvadeset četiri časa. Ova dva čoveka obeležila su, na različite načine, noviju istoriju Jugoslavije i Srbije, a njihov je odlazak u savremenoj srpskoj javnosti stvorio neuporedivu prazninu. Najbolja ilustracija te praznine jest nivo izgubljenosti i dezorijentisanosti na opozicionoj i aktivističkoj drugosrbijanskoj sceni, odnosno u medijskoj sferi

Intervju – Stanko Crnobrnja, teoretičar masovnih komunikacija

Televizija kao odraz naše kulture

"U procesu smo ozbiljne transformacije naših medija, odnosno njihovog preoblikovanja u stanje u kome će moći da budu otvoreni za preuzimanje od velikih svetskih medijskih konglomerata"

Pravosuđe u Srbiji

Dva šamara za ministra

Vratite nam, nama građanima, poslovnu sposobnost i pravo izbora i vratite, tek u drugom redu, advokatima pravo da rade ono što su temeljem Ustava Srbije i zakona ovlašćeni

Lični stav – Rebalans budžeta

Kako naći pare za rasipanje

Ovo što vlada želi da uradi kroz oktobarski rebalans se ni po čemu suštinski ne razlikuje od onoga što smo već radili četiri puta pre toga. Smanjenje plata i penzija da bismo u budžetu uštedeli 400 miliona evra dovešće do još nižih prihoda, pa ćemo sledeće godine morati ponovo da dižemo poreze, smanjujemo plate i penzije, i dodatno se zadužujemo. Ili sve to zajedno

Zoom

Pokisla vlada – Što je nama gore, strankama je sve bolje. Partije su povećale mesečnu apanažu u danima kad se kreše zarada bogatašima koji primaju više od 25.000 dinara

Najpametnijim se pokazao onaj mlađani i kratkoveki ministar finansija, Lazar Krstić, koji je pravovremeno, sa sve saradnicima, digao sidro i napustio brod koji je bušan sa svih strana, ostavivši na cedilu kapetana "mekog srca" da zapuši rupe

Intervju – Čarls Lojd, džez saksofonista

Utočište za ranjene i umorne

"Čovečanstvo je danas zbunjeno, ljudi gaze jedni po drugima, pokrenuti svim vrstama požude i pohlepe. Ali nekako me je muzika uvek oslobađala i upućivala ka višem poretku Postojanja i Osećanja, i uvek mi je davala toliko puno toga"

Politički život – Sukobi na desnici

Recesija evroskepticizma

Ne deluje odveć mudro licitiranje imenima intelektualaca i novinara za opoziciono okupljanje svih patriotskih snaga. Jer, DSS nije pao ispod cenzusa zbog manjka intelektualizma nego zbog činjenice da prosečan birač nije prepoznao državotvornu i ustavobraniteljsku politiku kao presudnu

Intervju – Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije

Ministar Selaković mora biti smenjen

Mi, u stvari, moramo da budemo jako zahvalni gospodinu Nikoli Selakoviću: mi ga zovemo Nikola Ujedinitelj. Zašto: zaista nikad, ne u Srbiji, nego u bivšoj Jugoslaviji u kojoj smo imali 20 i nešto miliona žitelja i, u toj državi, negde između 12.000 i 20.000 advokata, nikada nismo uspeli da imamo skup na kojem bi bilo više od 500 do 600 kolega. Na nedavnom kongresu smo imali oko 4500 advokata, sala u Sava centru je do poslednjeg mesta bila ispunjena i potpuno je normalno da je skup toliko visokoobrazovanih ljudi sa položenim pravosudnim ispitom prošao nezapaženo u medijima, s obzirom na to da smo saznali iz izveštaja Evropske komisije da su mediji pod potpunom kontrolom

TV Manijak – »Priča o čvrgama i nebu«, Sava Centar, Beograd

Nebo, čvrga i duga

Povodom sedamdeset godina oslobođenja Beograda u Sava centru je izveden muzičko-scenski igrokaz po tekstu Vladimira Kecmanovića, u režiji Dragana Bjelogrlića. Kecmanović je napravio kreativni iskorak, u najboljem duhu "Otpisanih" – priča o Malom čoveku sa Velikim srcem u Velikim ratovima, postala je univerzalna. A Bjelogrlić je uradio najvažniju stvar, koja nadilazi film ili pozorište: na binu Sava centra stali su preživeli učesnici bitke za oslobođenje Beograda, oni koji su u strahu od histeričnog antikomunizma, ili etikete "komunjara", od 2000. naovamo bili skrajnuti i prepušteni zaboravu. Nisu morali ništa da kažu, oni su svoje uradili još pre 70 godina, naša je sramota što smo ih zaboravili