Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Uz osudu prošlogodišnjih davanja od 100 evra po građaninu i 30+30+50 evra u ovoj godini kao neopravdanog predizbornog čašćavanja, profesor Ljubomir Madžar kaže za "Vreme" da je "3000 dinara za vakcinisanje društveno korisno ma koliko deluje šibicarski jer će ubrzati dostizanje onih 80 odsto ili nešto manje vakcinisanih koji bi obezbedili kolektivni imunitet". A profesorka Danica Popović ističe da "sve što građani dobiju, potiče iz novog zaduženja. A kad ono dođe na naplatu, opet će ga platiti isti ti građani, i to s kamatom"
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
