Valerij Zalužnji, bivši načelnik ukrajinskog Generalštaba, aminovao je napad na rusko-nemački gasovog, piše Špigel. Da li će nemačko tužilaštvo konačno doći do nekog od osumnjičenih?
Migranti i krijumčari uspešno zaobilaze kontrolne tačke, smanjenje ilegalnih ulazaka nije postignuto
Predsednik Aleksandar Vučić priznaje da za Kosovo „nema leka“, te se tako njegov boravak u Njujorku sveo na pravljenje dilova sa bogatima i hvaljenje domaćim medijima
Pod teretom afera koje se neprestano nižu, nekako ne primećujemo da je ova vlast do sada pravila razne čudne spiskove organizacija, pojedinaca, stranaca, a pokušala je da popisuje i decu. Represivna mašinerija radi, a građane, izgleda, štiti samo nesposobnost onih koji mašinom upravljaju
Toto Skilaći je bio čista radost. Primer čoveka koji uspeva kad se najmanje očekuje, zahvaljujući lucidnosti i predanosti. Znao je da iskoristi karte koje su se otvorile. Bilo je milina gledati ga. Sećaću ga se uvek s toplinom u srcu. Putuj, gene, podići ću čašu i u tvoje ime tri dana pred moj 60.
“Paravojske su, da bi djelovale, ovisile o puno različitih institucija, mahom lokalnih, ali su Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbjednosti Srbije bili ti koji su to koordinirali i osmišljali”, kaže Iva Vukušić, autorka naučnog rada i knjige o ulozi srpskih paravojnih formacija u raspadu SFRJ
Ivica Dačić, kojem je dan početka Osme sednice crveno slovo u kalendaru, ovih je dana izrekao nekoliko reči i misli o kojima bi valjalo dobro razmisliti, ne zato što su ispravne nego zato što su tačne
Očito je da predsednik i njegovi saradnici imaju problem da ubede građane, pa i svoje pristalice, da je otvaranje rudnika, iskopavanje i prerada litijuma dobro za Srbiju, da nije koruptivni projekat koji sa sobom nosi velike rizike po zdravlje i životnu sredinu i koji ugrožava vodne resurse, pa je zato važno da predsednik bude prisutan u Narodnoj skupštini i da beskrajno govori o svemu i svačemu – da uzurpira sednicu, skreće pažnju i pokriva temu. Ostali će biti scenografija za podršku
O upotrebni civilnih sredstava u ratne svrhe, o ulozi Mosada i Šin Beta – i jedne mađarske savetnice za održivi razvoj – a takođe i jednog naturalizovanog Norvežanina indijskog porekla, privrednika u Bugarskoj u operaciji proizvodnje, prometa i podmetanja eksploziva u veliki broj pejdžera Herzbolaha, te i o tome kako je serija eksplozija pejdžera jedne nedelje, već početkom sledeće prerasla u raketne salve ispaljene na Hezbolah u Bejrutu i o klasičnoj pretnji Hezbolaha. “Kada, gde i kako? Znaćete kada kucne čas…”
“Džon Kejdž je verovatno najsnažnije delovao na mene u to davno doba i moram reći da još uvek osećam njegov uticaj – iako ne u smislu kako moja muzika zvuči. Kejdžova veličina upravo je sadržana u tome što niko od onih koji su studirali kod njega nikada nije napisao muziku koja je zvučala poput njegove”
Tomislav Taušan je branio gol, živeo i branio život po svojim pravilima
Devetog oktobra navršiće se 90 godina od kako je u Marselju ubijen Aleksandar Karađorđević, kralj Jugoslavije. Nakon atentata, njegovi spomenici su nicali širom Kraljevine Jugoslavije, ali i Francuske u kojoj je kralj ubijen. Devet decenija kasnije spomenici u Francuskoj stoje na mestima na kojima su postavljeni, nisu ih sklanjale ni nemačke okupacione vlasti 1940–1944, dok sudbinu statua i bista po gradovima bivše Jugoslavije prate brojne kontroverze i nepoznanice
