Ma kakav bio konačan epilog "afere spot" koja se, igrom slučaja ili ne, poklopila sa okončanjem konkursa za važna urednička mesta u RTS-u, sve što se tim povodom događalo ovih dana pokazuje da se politika teško odriče uticaja na medije
Nakon malo više od pola godine izlaska iz izolacije, u Beogradu je u ponedeljak 23. jula 2001. prvi put organizovan antiglobalizacijski protest pred italijanskom ambasadom u Beogradu.
Jedan od ozbiljnijih "kamena spoticanja" u ionako nikakvim međusindikalnim odnosima je reprezentativnost, odnosno da se najzad sazna "ko koga predstavlja i ko koliko ima članova", mada po brojkama koje se trenutno nude u ove tri centrale kao dokaz snage u zbiru premašuju ukupan broj radnika u Srbiji
Povodom zločina nad štampanim medijima
Nade i strepnje rastu što je izvesnije dalje širenje Evropske unije i Severnoatlantskog pakta prema Baltiku
On lično je već kao malo dete postao car, kad mu je otac Boris 28. avgusta 1943. godine umro, kako piše u enciklopedijama, "pod nerazjašnjenim okolnostima"
"Mera slobode svakog od nas je u tome koliki smo neprijatelji sistema. Sistem ne želi nas kao ljude, već kao mašine. Svaki čovek iskazujući svoju ličnost koja je nedokučiva, uvek nova, originalna i maštovita dokazuje da je sistem pobediv", kaže pevač i basista kultnog beogradskog benda
Zoran Đinđić, premijer Srbije, povodom sporosti Evropske unije u odobravanju finansijske pomoći Jugoslaviji
Racionalniji čitalac državne dnevne štampe dobio bi sledeći rezultat: 1) zločina nije bilo, teroristi su samo oterani, 2) bili su neki satelitski snimci, ko zna šta je bilo na njima, ali bitno je da su lažni, 3) Muslimani su se sami poubijali, 4) poubijali su ih prethodno isprovocirani Srbi, 5) poubijali su ih holandski vojnici, 6) neki od ubijenih su "navodno ubijeni"
Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze
