Ono što danas, dok ponovo čitam neke od napada na Zorana Đinđića, zaprepašćuje nisu razmere laži i optužbi koliko lična, ljudska netrpeljivost pojedinaca. Ima među njima i novinara, i političara i takozvanih političkih analitičara
"Najveći domet Andrićevog dela jeste u pokušaju jedne nove definicije bića plemena; u pokušaju da odvoji legendu od istine, istinu od pretpostavke, stvarno od umišljenog, san o nacionalnom biću od njegove jave"
Đorđe Vukadinović, kolumnista ("Politika")
Analizirajući impresum "Vremena" sa zadovoljstvom sam konstatovala da je u redakciji nedeljnika koji sada držite u rukama u potpunosti ostvarena ravnopravnost polova. Naime, od 64 ličnosti navedene u impresumu, polovinu (32) čine žene, i to svih 365 dana
U Srbiji, 12. marta 2003, u dvanaest i dvadeset pet, sve se promenilo u dvorištu Vlade, izvršen je atentat na premijera Zorana Đinđića Iz minuta u minut, iz sata u sat, javnost iz medija saznaje razmere tragedije. Ali, šta su novinari i kada saznali? Koga su sve zvali, a ko je sve zvao njih? Kako su uredništva radila i sa kakvim su se dilemama nosila? I – posle svega – da li su i mediji stvarali društvenu klimu u kojoj je bio moguć atentat na premijera Zorana Đinđića
"Šta vole mladi", VREME 895
Reč koja se najčešće čula posle (i) formalne promene u Havani bila je "kontinuitet", ali ima i naznaka da će Raul Kastro ipak početi niz postupnih promena
"Vlast je takva kakvu narod bira. E sad, pitanje je zašto je ta vlast dozvolila da joj narod bude polupismen, što je gore nego da je nepismen"
U filmskoj industriji ne manjka braće: braća Vakovski, braća Darden, braća Fareli… Ipak, filmski tron, ne samo u "bratskoj kategoriji", pripada braći Koen. Posle četvrt veka karijere, braća su napokon dobila Oskara za najbolji film
Vladimir Putin svom "nasledniku" ostavlja oporavljenu Rusiju, koja je postala sedma ekonomska sila u svetu, ali i državu koja ozbiljno zanemaruje pitanja ljudskih prava i demokratske vrednosti
"Ljutnja i razum"; VREME 894
Jugoslovenska narodna armija (JNA) otkrila je sa nedopustivim zakašnjenjem da je bila zamišljena, zasnovana, razvijena i obučena u svim aspektima svog mogućeg delovanja kao odbrambena vojska jugoslovenske federacije, a ne armija građanskog rata. U opkoljenim kasarnama Slovenije i Hrvatske JNA je otkrila da je pretpostavka njene efikasnosti podrška lokalnih resursa: ljudstvo, logistika, transport; u Srbiji je otkrila da se rat ne može voditi bez konsenzusa celog stanovništva. Ili, kratko, da nema nikakvog rata bez dva neophodna i par excellence politička preduslova – jasno definisanog ratnog cilja i nacionalnog konsenzusa oko tog cilja
(nastavak prethodnog teksta, dodaci)
Vojska bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojala je 51 godinu, nešto duže od pomenute države. Njena prethodnica, vojska Kraljevine Jugoslavije, trajala je samo 23 a, opet, njena prethodnica, vojska Srbije – ako računamo od Prvog srpskog ustanka do kraja Prvog svetskog rata, 114 godina. Najveći deo XIX i početak XX veka stanovnici teritorije na kojoj će 1918. nastati Jugoslavija proveli su – uzajamno ratujući, kao podanici dve carevine, austrougarske i turske, i jedne kneževine/kraljevine (Srbije) koja se između njih udenula. Ta "tradicija" će se, krvavo i žestoko, obnoviti u raspadu Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka
Za slučaj da ste poželeli štivo u kome se ni rečju ne spominje nemio događaj a koji još traje – izvolite
Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića ("Kurir")
Srbija je ovih dana više koštuničarsko-radikalska nego pre Tadićeve pobede. Kako je to moguće? Pitajte nekog od Genija iz Krunske i sa Andrićevog venca
Minimalne nade vezane za novi pasoš su da ćemo ga menjati samo kada mu istekne rok važenja ili kada se prepuni vizama, i da će se u trenutku menjanja zemlja u kojoj živimo još zvati onako kako na njegovoj naslovnoj strani piše
Da je u drugi krug ušlo i Kosovo, Tadić na primer i Kosovo, Toma i Kosovo, da je ušlo i sve troje, Toma, Kosovo i Tadić, Koštunica bi pravo sa jutrenja otišao da glasa
Posle odluke EU o slanju misije EULEKS na Kosovo u vladajućoj koaliciji u Beogradu brzo produbljena kriza zbog koje preti blokada državnih institucija u dramatičnim okolnostima
Pobunjenici i predsednikovi politički protivnici smatraju da je Debijeva vlada nasilna i ogrezla u korupciji. Oni takođe optužuju predsednika da je prisvojio dobar deo prihoda od nafte koji koristi za kupovinu oružja. Protiv predsednika su se ujedinile tri najjače pobunjeničke grupe
Diktatorski se može vladati i u ime većine: dovoljno je da većina izabere baš to, mada možda nesvesna konsekvenci
