Da li su Juliju Timošenko zlostavljali u zatvoru. Da li je protiv nje vođen politički proces. Zašto zapadni političari najavljuju bojkot Evropskog prvenstva u fudbalu u Ukrajini. Zašto predsednik Viktor Janukovič tvrdi da je reč o zaveri i zašto sve nije baš crno-belo
Može se desiti da ishod izbora 6. maja ne zavisi samo od rezultata favorita Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, već i od toga koliko će partija osvojiti između pet i deset odsto glasova
Verica Kalanović, funkcionerka URS, otvorila je put dužine 1,5 kilometar u selu Konjuva i poručila meštanima koji su joj obećali jabuke (B92)
Kako se srpski svemirski program srozao na priču o lažiranim ispitima, odnosno kako je bilo moguće da student koji po zvaničnoj evidenciji Fizičkog fakulteta ima sedam položenih ispita, koji je napustio školovanje pre više godina i praktično izgubio status studenta, iznebuha upisuje doktorske studije u Švajcarskoj i dobija republičku stipendiju
Posle vođstva u prvom krugu predsedničkih izbora socijalista Fransoa Oland ima dobre izglede da u drugom krugu 6. maja pobedi aktuelnog predsednika Nikolu Sarkozija i prekine neprijatnu seriju izbornih poraza evropskih levih partija. Ključ izbora drže glasači Nacionalnog fronta Marine le Pen, koja je sa 1,5 miliona glasova nadmašila rezultat svog oca Žan-Marija le Pena iz 2002. Sarkozi kampanju prilagođava biračima sa ekstremne desnice a Olanda optužuje da zapravo predvodi la gauche caviar – kavijarsku levicu
Pod sloganom "Tvoj život je tvoje delo", Kancelarija za mlade Beograda nudi usluge za zainteresovane između 15 i 30 godina, koji žive u sadašnjosti i stvaraju budućnost
Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6
Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"
Muškarci su – to sam već pomenuo – nalik na mačke: sujetni su, konzervativni, ako može slabo pokretni i – razmaženi
Dok policija zarad istrage pušta šture informacije u javnost, sve je veća bojazan od uličnog nasilja i osvetničkih akcija koje bi mogle da prerastu u etnički motivisan sukob širih razmera između Makedonaca i Albanaca
"Pravosuđe: Presude, pobude, posledice"; VREME 1109
Jedan od nezaobilaznih pratilaca (cinici bi rekli pokretača) svih ratova i revolucija oduvek je pljačka. Krade se sve što se može zamisliti, novac, nakit, oružje, nameštaj, ali se ne zaboravljaju ni umetnost i istorija, pa stradaju muzeji, galerije, biblioteke, verski objekti, arheološki lokaliteti... U pljačku kreću i pojedinci, stihijski, i čitave države, organizovano
U svetskoj književnosti Timbuktu je mistični grad, mesto za koje većina ne veruje da zaista postoji, što je pokazalo nedavno istraživanje u Velikoj Britaniji. Današnji Timbuktu je grad daleko od stare slave, utonuo u pesak Sahare koja nadire sa severa, ali je poslednjih mesec dana ponovo u udarnim svetskim vestima, kao poslednji grad od strateške važnosti koji su u Maliju zauzeli pobunjeni Tuarezi
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
Pisao je govore Osami bin Ladenu. Veliča borbu Al kaide, mada negira da je njen član. Podržava pobunjenike u Siriji. Al kaida jača i sprema se za sveti rat, tvrdi Omar Bakri Muhamed. Predviđa da će Bašar es Asad pasti, da će u Siriji na vlast doći Muslimanska braća i krenuti u rat protiv Izraela
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Do zaključenja ovog broja, u utorak 3. aprila, predsednik Boris Tadić još nije objavio da li će podneti ostavku i tako omogućiti da se uz parlamentarne, pokrajinske i lokalne održe i predsednički izbori. U slučaju opštih izbora, očekuje se povećana izlaznost birača. Kome ona u ovom trenutku najviše odgovara i zašto
Pod sve većim socijalnim pritiskom, ali i zbog stotina hiljada ilegalnih imigranata, jačaju levičarske i ultradesničarske partije i otpor Grka prema rigidnim merama štednje koje nameće Brisel. Da li Grčkoj preti bezvlašće, da li će Grci i dalje igrati tehnokratsku igru i zašto bi pobuna u Grčkoj mogla da zapali Evropu rastućih socijalnih tenzija
Suština je u tome da je 1999. godine drugostepeno veće Važić-Mesarović-Zec moralo presudu Slavku Ćuruviji i drugovima o širenju lažnih vesti o Milovanu Bojiću da ukine (ili preinači) zbog očitih apsolutnih povreda postupka; takve dirigirane presude prepoznaje svaki sudski pripravnik, a ne da se sećanje na to suđenje naziva pokušajima diskreditacije onih koji su u svemu učestvovali
Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim
Tehnika je bila sledeća: kontaktira se izvesni Dejan, državljanin Srbije (poternica je raspisana); Dejan kontaktira izvesnu službenicu Policijske uprave zagrebačke u Petrinjskoj, koja radi na pasošima; pola para i dve slike odmah. Policijska službenica onda, uz pomoć odabranih kolega (svi u pritvoru), pronađe zgodan identitet približne starosti i napravi putovnicu
"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"
U kratkoj poruci redakciji "Vremena" Danieli grupa potvrđuje da razmatra ulaganje u Srbiju
Desetine hiljada ljudi pobeglo je od građanskog rata u Siriji u susedni Liban. Njihove priče govore o krvavom sukobu, koji, čini se, može da se okonča samo potpunim porazom jedne strane. Čuje se priča o pravdi i nepravdi koja počiva na iskonskom sukobu šiita i sunita koji se sa novim žarom širi čitavim regionom
