Nuspojave

Paščad iznova puštena

Ako vam se čini da živite u operetskoj verziji 1991. na Balkanu, to je zato što su na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni operetske verzije onih koji su i tada bili na vlasti

Portret savremenika – Fetulah Gulen

Moćni imam mekog srca

Gulen i Erdogan su duvali u istu tikvu sve do sredine 2013. godine. Krajem maja i početkom juna diže se građanski bunt protiv sve totalitarnije Erdoganove vlasti. Zatim bliski Erdoganovi saradnici bivaju optuženi za korupciju, a Erdogan te optužbe stavlja na dušu Gulenu

Vučić i mediji

Glavni urednik Srbije

Čovek čija je medijska zastupljenost statistički dominantna u odnosu na bilo koga drugog na javnoj sceni, a pozitivni prikazi brojčano neuporedivi s negativnim, stalno je nesrećan i nezadovoljan zbog načina na koji ga mediji predstavljaju. Kako bi ilustrovao razloge za svoju frustraciju, on izlaže tekstove, izjave i karikature koji ga čine nesrećnim, a koji istovremeno čine jedan promil ukupnog medijskog sadržaja koji se na njega odnosi

Srbija i Evropska unija

Tragači za izgubljenim reformama

Poglavlja 23 i 24 prva se otvaraju i poslednja zatvaraju, ali u slučaju Srbije tu je i poglavlje 35, koje se odnosi i na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ukoliko u bilo kojem od tih poglavlja ne bude napretka, Evropska komisija ima na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora o ostalim (kad se i to desi) otvorenim poglavljima

Slučaj »Grmeč« – Epilog

Zločin koji se isplatio

Evropski sud za ljudska prava kaznio je državu Srbiju, ali odgo-vorni za eksploziju u "Grmeču" ostaju van domašaja pravde

In memoriam – Peter Esterhazi (1950–2016)

Plemić bez konvencija

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Katakter propalog puča je izvestan, uzroci takođe, verovatno i posledice – Sovjetski Svez ide dalje

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

"Srbi mogu bez hleba, ali ne mogu bez države." Ovo obećanje dr Radovana Karadžića od pre dve godine ostvareno je: Srbi žive u drzavi bez hleba i zakona

Lektira

Deset dana u »Islamskoj državi«

Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.

Preispitivanja – Rat u Iraku

Uništenje radi spasavanja

Iscrpan izveštaj lorda Čilkota o pogrešnom ratu Tonija Blera, koga je britanska javnost zbog tog rata nazvala "Toni lažov"

Samit NATO-a u Varšavi

Diskretno zveckanje sabljom

Severnoatlantski pakt istovremeno šalje nove bataljone na istok i umirujuće poruke Moskvi

Turska i EU, Rusija, SAD – Velika igra

Rašomon na Bosforu

Kuda ide Turska: teroristički napad Islamske države u Istanbulu, rusko-tursko otopljavanje, neo-osmanska nostalgija i sećanje na genocid nad Jermenima, pregovori sa EU "po grčkom kalendaru"

Zoom

Izabrani iluzionista – Vučić svaki čas vadi golubove iz rukava i zečeve iz šešira i tako zemaljski dani teku od konferencije za novinare do naredne konferencije na kojoj se prikazuju drugi trikovi, a Srbija tapka u mestu

Populističke stranke, a SNS to jeste, s jakim vođom, a Vučić to jeste, zaziru od institucionalne organizovanosti i odlikuju se bahatošću koja vremenom nagriza bilo koje političke ideale, ako su ih ikad imali, i zamenjuje ih voljom za moć i gramzivošću

Region i globalni mediji

Meka moć na Balkanu

Medijska opservatorija je istražila okolnosti pojavljivanja, ulogu i način rada informativnih medija koji su poslednjih godina u našem regionu osnovani od strane krupnog stranog kapitala ili vlada velikih svetskih sila. U fokusu našeg istraživanja u Srbiji bili su američka privatna televizija N1 i ruski državni medij Sputnjik

Intervju – Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke

Cane Subotić mi je nudio milion evra

"Moja je obaveza bila da se stranke koje su, što se mene tiče, bile na drugoj strani političke civilizacije prevedu na ovu stranu, da ih upoznam sa svetom. Oni su bili na crnoj listi, i Vučić i Dačić i Nikolić i Šešelj. Hteo sam da umirimo srpsko društvo. Umireno stabilno srpsko društvo bila je pretpostavka stranih investicija i razvoja. Pokušao sam da napravim reformu u samoj srži političkog mišljenja u Srbiji"

Afera sa helikopterom

Tek sada je pao

Više tužilaštvo u Beogradu donelo je pre neki dan rešenje po kome u slučaju pada helikoptera i sedam mrtvih nema mesta krivičnom gonjenju. Helikopter je – pravosudno gledano – pao tek sada

Intervju – Duško Vujošević

Zašto sam odbio da ćutim

Bilo je priče da će Srbija biti mnogo srećnija zemlja kada Zvezda ponovo bude prvak i zaista vidim da ima mnogo više posla, da su plate povećane, da ima manje droge, da se uopšte bolje živi i da je sve procvetalo

Sećanje na Jugoslaviju

Moja velika iluzija

Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala

Intervju – Borka Pavićević

Nova klasa kič ljudi

Vučić je odrastao u jednoj sredini, u partiji, gde se ta patriotska mržnja prema Zapadu vice versa pretvorila ne u ravnopravni, već u podanički odnos prema Zapadu. Pa, nikad niko od najvećih kritičara i "izdajnika" nije rekao ono što je rekao Vučić – da treba da budemo kao Nemci. Nikad nikome nije palo na pamet da kaže da smo lenji, da ne znamo da radimo

Ekonomske i finansijske posledice

Bez panike

Nagli pad akcija banaka i britanske funte je očekivan. Šta će biti dalje, niko ne zna

Dokumenti

Sentimentalni disident

Milovan Đilas, Pisma iz zatvora, priredio i predgovor napisao Aleksa Đilas, Vukotić Media, 2016.

Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Reporteri "Vremena" javljaju se iz Slovenije i Hrvatske, opisuju reagovanja u armijskom vrhu i vladi, pišu o reakcijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini, analiziraju reagovanja iz svega... Da li je tačna opaska "Sad je kasno i za konfederaciju"

Intervju – Miroslav Majkl Đorđević, bankar i pisac

Kako je moglo da bude

"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"

Kultura i cenzura

Strah od fotografije

Dva puta u tri meseca, usred Beograda, zabranjeno je izlaganje umetničkih radova koji kritikuju sadašnju političku situaciju

Muzeji Beograda

Na novom početku

Osim o arhitekturi Balkana, beogradskom urbanizmu, Hristiforu Crniloviću i njegovoj zaostavštini, obnovljena Manakova kuća je priča i o nama i našem nasleđu

Kult ličnosti u Srbiji

Konkurs za spasitelja

Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...