Studije
Ćutanje je saveznik torture
Donatela di Čezare: Tortura; Dereta, 2020, prevod Gordana Subotić
Navigator
Lečenje kovida telefonom
Intervju – Milovan Pisarri, istoričar
Živimo u paralelnim svetovima
"Čini mi se da su često političke elite i same tvorci govora mržnje i da je to deo njihove političke strategije. Dovoljno je otvoriti tabloide i pročitati kako se protivnici, borci za ljudska prava, novinari, pa i drugi narodi, omalovažavaju, vređaju na najgrublji način, etiketiraju kao državni neprijatelji. (…) Situacija u državnim institucijama, koje opstaju dok se političke klase smenjuju, još je gora. Nažalost, malo je istraživanja, ali kad bi se, na primer, detaljno analiziralo funkcionisanje centara za socijalni rad, siguran sam da većina socijalnih radnika ne bi ni znala da odgovori na pitanja poput: šta je govor mržnje, šta je anticiganizam…"
Lični stav
Čas akademske nečestitosti
Naručioci su hteli da budem kažnjena po istom članu Etičkog kodeksa kao i Siniša Mali. Da nas izjednače u nečasnosti i neakademskom ponašanju. I dekan Ekonomskog fakulteta im je to isporučio
Suđenje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji
Haška trojka iz Prištine
Da li je pokretanje postupka protiv vođa kosovskih Albanaca znak da na Kosovu započinje primena standarda pravne države ili je reč o načinu da se osvedočeni ratni zločinci operu i nastave svoju političku karijeru
Nuspojave
Vulinov frizer i (m)oralna panika
Ako "režim" i njegove protagoniste ne analizirate nego ih prosto "cinkarite", logična nuspojava je da se autoritarni društveni obrasci mišljenja i delanja samo dodatno učvršćuju
Džordžija
Zaokret u plavo
Tesnu pobedu Džozefu Bajdenu doneli su glasači koje su ranije izborna pravila demotivisala da izađu na izbore, a među njima mnogi Afroamerikanci
Ekonomski položaj Roma
U začaranom krugu bede
Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju
Intervju – Šaip Kamberi, narodni poslanik
Ova vlast se plaši istine
"Olako izražena volja da me percepiraju tako brzo kao ‘vođu opozicije’ u Srbiji – mene koji sam samo sat pre govora bio beznačajan – govori o društvenoj volji koja u zemlji postoji kao demokratska alternativa, čista suprotnost sadašnjoj vlasti i koju građani ne osećaju kod drugih političara"
In memoriam – Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (1938–2020)
Pokolenja dela sude
I vladike su ljudi, ali je malo ljudi koji su spremni da priznaju da su grešili, a još manje onih koji pokušavaju i sposobni su da se promene nabolje, naročito u odmaklim godinama
Premijere – Bura
Sklekovi ili stihovi, magija ili skalamerija
Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu
Intervju – Svetislav Basara, pisac
Stvarnost je obavezna, ali nije stvarna
"Moje jezičke igrarije uopšte nisu samosvrhovite, one su tehnika ‘lomljenja kičme’ jednog jezika, zatučenog u nastanku, pa umrtvljenog patološkim lagarijama i konfabulacijama. U tome se krije tajna mog famoznog humora. Nema tu u stvari ništa smešno, nego je naprosto smešno kad se kaže/napiše bilo šta što nije opetovano slagano milijardama puta"
Nuspojave
Ne damo svetinju
Totalitarni refleks, duboko usađen u ovdašnje umove, ne može podneti mogućnost pluralizma odnosa prema umrlome i onome što je taj činio i predstavljao
Dosije – Milenijalci, generacija Z i izbori – američki test
Deca mržnje, straha i nejednakosti
Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje
Intervju – Jelena Lengold, književnica
Ovo je moj izbor
"Ništa u našoj zemlji nije ravnopravno, pa ni položaj žena. Pitanje ženske ravnopravnosti samo je deo opšte ravnopravnosti. A kako te opšte ravnopravnosti nema ni u tragovima, naprotiv, onda je sve to o ženama u parlamentu samo deo farse"
Vreme i generacije
Od optimizma do straha od sutra
Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta
Tri decenije višestranačke Srbije
Ruženje parlamentarizma i demokratije
Još ranih devedesetih pojavile su se negativne asocijacije na pojam demokratija, jer su pokušaj uvođenja demokratije pratili raspad Jugoslavije, ratovi, inflacija, nemaština, kriminal. S tim negativnim asocijacijama povezanim s tranzicijom, pa još i partokratijom koju je zapatilo Miloševićevo doba ali je svoju razradu i vrhunac doživela sa Aleksandrom Vučićem na vlasti, demokratski pokušaji uređenja države nisu imali mnogo šansi
Vlada na bespuću
Ni koaliciona, ni koncentraciona – Vučićeva i božja
Čini se da će ova "druga Brnabićkina vlada" biti vlada konačnog raskida sa "ruskom opcijom" i označiti konačno postavljanje Srbije na "evro-atlantski" i proamerički kolosek. Bilo da je tako ili nije, sasvim je sigurno da će Vučić i njegovi emisari nastojati da stvar upravo tako predstave u zapadnim ambasadama i medijima. Baš kao što je sigurno da će za unutrašnje potrebe i na fakultativne teme "srbovati" i "rusovati" kao nikad pre, a pomenuti zaokret kriti kao zmija noge
Dragoljub Žarković (1951–2020)
»Vreme«, prvih deset godina
Na tridesetu godišnjicu od pojavljivanja prvog broja nedeljnika VREME na kioscima, objavljujemo dva teksta našeg višedecenijskog glavnog urednika napisana povodom desete godišnjice i hiljaditog broja
Intervju – Danijel Server
Vučić neće priznati Kosovo
"Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće"
Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac
Samo je Tito umro na vlasti
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
TV manijak
Trideset godina zdravog razuma
Televizija predstavlja mnogo više od medija masovne komunikacije. Ona je istovremeno hronika vremena, ali i neobično važan stvaralac identiteta, moćno oružje političke propagande i kontrole društva. Zbog toga je proteklih trideset godina istorije "Vremena" ujedno i istorija borbe za demokratizaciju društva i slobodu medija, prvenstveno televizije
Listanje reporterske beležnice
Vučić je, po sebi, literatura
Ljuba Živkov je znao da kaže da je za dobru reportažu potrebno "dodati malo činjenica", no, otkade je stiglo Zlatno doba, reportaže se same pišu
Knjige
Nesnađenost i opstajanje
V. G. Zebald: Campo santo; Agora / Kulturni centar Novog Sada, 2019, prevod Sanja Karanović
Političko podzemlje
Sejači straha i nasilja
Delovanje Pokreta Levijatan u najmanju je ruku kontroverzno. Iza borbe za prava životinja više se i ne krije mračna suština ove organizacije. Zašto, međutim, tako malo incidenata dođe do policije
Ova situacija
Moj odgovor njima
Kako me je Ministarstvo kulture proglasilo za medijsko dno? Šta je, zaista, "potpisani autoportret beščašća" – moja izjava ili njihova saopštenja? Kada bi ih glasno čitali na mitingu, ko bi im bio u publici i uz kakvu scenografiju? I zašto su, jadni i ubogi, pušteni niz vodu