Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
Dijana Hrkalović je u ponedeljak na TV Hepi iskoristila priliku da nizom netačnih informacija uputi pretnje novinarki BIRN-a i Vremena Jeleni Zorić, pominjući njenog brata. Novinarska udruženja osuđuju ove perfidne pretnje i naglašavaju da se time znatno ugrožava već ugrožena bezbednost novinara u Srbiji
FoNet je došao u posed sudskih presuda i drugih dokumenata iz kojih se vidi da je fotografija građanina Zemuna i sve ostalo Blicu dostavljeno iz BIA. Novinarka autorka teksta pred sudom je rekla da je fotografiju i čitavu kriminalnu šemu "škaljarskog klana" dobila iz BIA, a, ne iz "izvora iz BIA". Slično je ponovio i tadašnji glavni urednik lista, koji se opravdao da se podaci dobijeni iz BIA ne proveravaju, već se uzimaju zdravo za gotovo
U mutnoj vodi ovdašnje politike, ne fali povlaštenih poslova, korupcijskih usluga i protivusluga, a sve pod širokim kišobranom Službe. Zato se i ova toksična baruština toliko ustalasala čim je Jelena Zorić usmerila reflektor na pravo mesto – Jovanjicu kao mafijaško-bezbednjački „državni posao“
Izložen batinama i s leve i s desne strane, liberalizam se okrenuo sebi i iz sebe porodio ono što se, danas, naziva neoliberalizmom, dakle liberalizmom koji isključuje leve ideje iz sebe. Liberalizam bez levih ideja, međutim, nije liberalizam, kao što ni leve ideje bez liberalizma nisu drugo do savršena podloga za teror
Rezultat suđenja za ratne zločine u odsustvu je da oni koji su proglašeni krivima ostaju na slobodi, jer uprkos tome što su tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske još 2013. godine potpisala protokole o saradnji u predmetima koji se tiču ratnih zločina, zbog nedostatka političke volje efekata gotovo da nema. Svako vodi svoju politiku
Pre neki dan je usvojen Generalni urbanistički plan za Novi Sad. Protest ogorčenih građana doveo je do sukoba sa policijom i privatnim obezbeđenjem koje je angažovala novosadska vlast. Zbog čega je GUP za mnoge Novosađane skandalozan, nakaradan i konfuzan detaljno je objasnio Nedim Sejdinović u tekstu koji je objavljen još u februaru. Gradska vlast je bila gluva za primedbe građana
Grafiti protiv ruske invazije, dokaz antiruske doslednosti ovog jadranskog ostrva, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu
Povećanjem temparature prostorija u letnjem periodu za samo nekoliko stepeni štedi se 20 odsto potrošene električne energije
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Pad ukrajinskog “antonova” u Grčkoj koji je iz Niša poleteo za Jordan potegao je nekoliko tema u Srbiji: ko je prevozio teret, za koga, koja je firma posrednik u poslu, s kim je povezana i da li je tovar zaista bio školsko naoružanje? A posebno, može li se verovati ministru odbrane Nebojši Stefanoviću kada govori o trgovini oružjem imajući u vidu aferu “Krušik” u koju je bio upleten do grla
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
REM je taman toliko samostalan i nezavisan koliko su to zakonodavna, izvršna i pravosudna vlast. Ako Narodna skupština svoj rad podređuje potrebama vlade, ako vlada osluškuje koje su želje predsednika Republike i ako je pravosuđe saglasno sa tabloidnim optuženjima i suđenjima uz gromoglasnu tišinu sudija i tužilaca, onda je iluzorno očekivati da REM bude lučonoša ideje odgovornog rada u korist javnosti
Sergej Dovlatov: Marš usamljenih prevela Natalija Nenezić; LOM, Beograd 2022.
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
Povodom zvaniče posete predsednika Egipta Srbiji objavljeujemo ponovo tekt Momira Turudića o njegovom dolasku na vlast 2014. godine. Tri meseca pred predsedničke izbore tada je sud u gradu Miniji južno od Kaira osudio na smrt 529 pristalica Muslimanskog bratstva zbog navodne umešanosti u ubistvo jednog policajca, pokušaj ubistva još dvojice pripadnika policijskih snaga, napada na policijsku stanicu i drugih nasilnih dela, i tako postavio svetski rekord po broju smrtnih kazni izrečenih u jednom danu
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
"Najveći skandal u modernoj istoriji Hrvatske i Srbije“, "igra sa jednom od najkrvavijih srpskih rana", „vlasti u Hrvatskoj mrze Vučića, ne samo jer je Srbiju učinio ekonomski jačom, već zato što bez zadrške uvek govori o žrtvama srpskog naroda“, „ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali“, „skandalozan i provokativan čin“, „hrvatski beg u istorijski revizionizan i najgore neoustaštvo“, „anticivilizacijski i antipravni čin“…, neke su od rekacija koje se od juče neprekidno vrte u prorežiskim medijima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
Režim više ne bira bira sredstva za obračun sa policajcem koji je samo radio svoj posao, nije podlegao pritiscima i odbio mito da se „dogovori oko Jovanjice“. Pravo pitanje zato glasi: ima li i jedne institucija u zemlji a da nije razgrađena do temlja
Uhvatiti se u koštac s jednim od najkomentarisanijih tekstova grčke filozofije, sa Aristotelovom „Politikom“, gest je izuzetno smeo jer se čini da je tekst koji se čita stolećima i o kojem se stolećima piše – a „Politika“ nije obiman spis – iscrpljen, ispošćen, toliko puta preoran, zasađen i požnjeven, da čak ni redovno đubrenje ne uspeva da osveži tlo. Stvar, međutim, uopšte ne stoji tako
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Verbalni napad na novinara „Vremena“ Nedima Sejdinovića nije incident koji proizvodi loše posledice na dnevnom nivou, već širenje nacionalne mržnje i netrpeljivosti koje dalekosežno ruši temelje celog društva
Načelnik beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković je u Palatu pravde ušao sa inspektorima iz svog odeljenja, a njegov advokat Zdenko Tomanović kaže da su mu oni i kolege i čuvari. Hodaju naoružani i kad dolaze u državne institucije zato što svog šefa čuvaju upravo od države
Načelnik beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković je u Palatu pravde ušao sa inspektorima iz svog odeljenja, a njegov advokat Zdenko Tomanović kaže da su mu oni i kolege i čuvari. Hodaju naoružani i kad dolaze u državne institucije zato što svog šefa čuvaju upravo od države
Ugledni nedeljnik “Ekonomist” bez ikakvog uvijanja kaže da je “gospodina Džonsona srušilo sopstveno nepoštenje” i dodaje da nikada nije bio spreman da preuzme odgovornost za bilo šta – uvek bi neko drugi bio kriv. Bar je čitaocima ovog nedeljnika dobro poznato kako to izgleda u praksi. No, za razliku od Srbije, Velika Britanija je ipak daleko ozbiljnija država sa najdužim stažom parlamentarizma u svetu i u njoj stranka nije prirepak svog šefa, već živi organizam
