U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan
Pregledom uloga lako je ustanoviti da se on kreće u rasponu od dobrog do maestralnog, te da nikada nema mnogo oscilacija u kvalitetu njegove glume, čak ni kada sa ostvarenjima u kojima je igrao to nije bio slučaj
Pre deset godina, 13. juna 1999 – svega četiri dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma – nemačka vojska (Bundesver) u sastavu NATO trupa, pod imenom KFOR i zastavom Ujedinjenih nacija, prvi je put posle Drugog svetskog rata u borbenoj misiji otvorila vatru i ubila dvojicu ljudi. Po nacionalnosti, ti ljudi bili su Srbi. Šta se dogodilo
Ima ko voli Dedinje i sladak život. Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, pojavljuje se 1995. u ovoj tužnoj priči u ulici Avgusta Cesarca (tamo gde je čuvena "Cvećara"), a iz nje bi mogao da izađe kao žitelj Tolstojeve 33 i podstanar Mire Marković, udovice Milošević. Uz sve to idu skupi automobili, telohranitelji iz policije, prijatelji i poslovni partneri; sve bezbednosno nadasve interesantni likovi. Do sada je Sreten Jocić pokazivao retki i dragoceni talenat da u pritvoru sedi što kraće moguće. Videćemo kako će se završiti ova epizoda
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu
Nikome ko se bavi politikom i društvom ne bih preporučio da bude sasvim neosetljiv na činjenicu što najbolji deo mladih ljudi živi u paralelnom svetu koji se gotovo nigde ne dodiruje s ovom realnošću kojom se danas uzalud bavi cela međunarodna zajednica
Prijatelj me vodi da obiđemo Prištinu i svratimo do Kosova Polja. Na ulicama samo naoružani ljudi, manje vojska i policija, više civili. Svako ko je prognozirao da će Priština biti "srpski grad" čim prva bomba bude pala – bio je u pravu. Vozimo se pored razbijenih kafića i restorana. "Ovo nisu bombe", kaže mi prijatelj. Prolazimo pored skladišta koje je pogođeno umesto kasarne. Razvaljeno, još se dimi
U predvečerje donošenja odluke o daljoj sudbini kancelarije visokog predstavnika u BiH, mnogi dramatično upozoravaju da je ova zemlja gotovo pred raspadom, a ne isključuju ni oružane sukobe
Kada ulazim u autobus, uvek posmatram fizionomije, da vidim da li je neko spreman da u ime džihada digne u vazduh i sebe i sve nas
"Male tajne" Gorana Markovića su faction/fiction hronika jedne gotovo slučajno okupljene glumačke družine, koja će zajedno pregurati jedan rat i dva sistema
Za vreme tročasovnog televizijskog programa na tajvanskoj televiziji prošlog četvrtka, tajvanski građani i firme donirali devet miliona dolara za obnovu škola u zemljotresu pogođenoj provinciji Sečuan
Pucnji i rafali u skopskom selu Aračinovu u kojem su rane iz 2001. još sveže i koji ni pre ni posle sukoba nije bilo pod istinskom kontrolom makedonske države, u selima u tetovskom kraju, ali i u skopskoj opštini Čair, izazvali su zgražavanje makedonske i međunarodne javnosti i do maksimuma uzburkali strasti među albanskim partijama
