Razgovor Bože Koprivice sa Duškom Vujoševićem (ceo tekst)

Ima li ovde još partizana

"Ako pričamo u terminologiji starih Grka, oni su onoga koji se ne bavi politikom smatrali idiotom, odnosno, idiot nije imao prava da se bavi politikom. Meni politika nije sfera interesovanja u smislu da je to nešto čemu bih posvetio život i bavio se time. Ali, u onoj meri u kojoj ona ulazi u sport – u moju profesionalnu oblast – da određuje visinu sponzorstva, prostor u novinama i tako dalje, smatram za svoju obavezu da mogu da iznesem mišljenje pošto u normalnoj državi kritika vlasti ne bi smela da bude nešto što mora da se plati glavom. Vlast mora da pristane na kritiku. Nažalost, ona je kod nas sve više i više apsolutistička i u rukama jednog čoveka", kaže Duško Vujošević

Velika Britanija – Okret ulevo Laburističke partije

Levo, levlje – Korbin

Džeremi Korbin je sa svojim levičarskim idejama ušao u trku za lidera laburista kao totalni autsajder. Na opšte iznenađenje, ovaj "trockista" koji bi laburiste "da vrati četrdeset godina unazad" i nacionalizuje čitave industrijske grane, postao je apsolutni favorit. Dok analitičari analiziraju ovaj politički fenomen, jasno je da se na britansku političku scenu posle decenijske dominacije pragmatičnih spin doktora ponovo vraća ideologija

Intervju – Lazar Ristovski, glumac i pisac

U nijansama je suština

"Intelektualci u Srbiji ćute. Osim časnih izuzetaka. Nažalost. Opozicija u Srbiji ne postoji. SANU, koja bi trebalo da bude svest i savest naroda, ćuti u trenutku kada i kulturno i svako drugo biće u Srbiji izumire. I narod ćuti. Da li je to dobro ili ne? Više ni sam ne znam. Voleo bih da ovo poverenje koje imaju premijer i njegova stranka ovoga puta ne bude izigrano. Ja nisam od onih koji bi se radovao da ova politika propadne samo zato da bi propala i da bismo se radovali jer smo eto pogodili da će nas i oni izdati i prevariti, pokrasti. Ja nisam od onih koji slave svoje poraze"

Divlja gradnja

Sećate li se „Beograda na vodi“

"Svakome je jasno da od one eruptivne priče munjevitog pokretanja cele Srbije – nema ništa", kaže za "Vreme" Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. "Sećate li se priča o dizanju čitavog građevinarstva, uslužnih delatnosti, razvoja saobraćajne mreže, bulažnjenja o ‘Rakovici na vodi’ i sličnih terciranja? Zazirem da je ovo trenutak kada se promalja srednja varijanta ‘Beograda na vodi’ o kojoj sam odavno govorio – da se ponešto možda i sagradi, onda sve stane, a nama ostane poneka urbana nakaza"

Navigator

Imam jednu Želju

Nemačka i evrozona

Uvek na sunčanoj strani

Izvozna velesila Nemačka ima najviše koristi od evra, pa profitira i u kriznim vremenima, jer su njene hartije od vrednosti sigurna luka za ulagače. Stoga je potpuno neprimereno da se u Nemačkoj osipa drvlje i kamenje po monetarnoj uniji i zajedničkoj valuti, kažu za "Vreme" ugledni nemački ekonomisti

TV manijak

Mit o Sizifu

Emisija "Dan sa Premijerom" emitovana je ne samo u subotu već i u nedelju, za gledaoce koji su je eventualno propustili, ili za neverne Tome, a znamo da među nama ima i takvih. U 11 i po minuta ove emisije autora Petra Gajića sublimiran je jedan Premijerov radni dan. Zbog istorijskog značaja ove emisije, tu nisam ciničan, važno je njenu analizu početi od naslova

Stečaj IMT-a

Hronika sloma našeg »fergusona«

Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje

FK Crvena zvezda

Tribine i braća Vučić

Ko su ljudi koji su na prvi mig "navijača" otišli iz kluba za koji tvrde da je bolji nego pre dve i po godine, zašto je to uopšte bitno i šta će se dogoditi narednih meseci

Kultura sećanja – "Oluja" dvadeset godina posle (ceo tekst)

Priča moje majke

Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena"

Afera »Loto«

Elvis je juče uplatio tiket

Prevara! Tako bar narod misli. Nekom se smeši prugasto odelce. Ostavimo za trenutak poslovanje Lutrije po strani. Da li je izvlačenje loto brojeva u 59. kolu bilo namešteno? Nije

Intervju – Branko Milanović

Kaznena ekspedicija Evropske unije

"Jugoslavija, pa potom Srbija i, manje-više, sve ostale republike, imaju permanentan problem trgovinskog i platnog deficita još od 1919. godine. Dakle, mi imamo ceo jedan vek problema platnog deficita, a verujem da ćemo kroz pet godina biti u istoj situaciji kao danas – opet ćemo biti u MMF-ovom programu, biće sve isto. Ima jedna zanimljiva priča, mislim kod Borhesa, to je neko pisao i za Argentinu, a mislim da je i kod nas slična situacija: mi imamo cirkularnu istoriju"

Slučaj volontera Nenadića i sudije Vasića

Prestolonasledniku, s ljubavlju

Pripravnik-volonter u Višem sudu u Beogradu Radovan Nenadić na društvenim mrežama je kritikovao sudiju tog suda Predraga Vasića, jer je svoje sudsko rešenje o rehabilitaciji tzv. prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića uramio i odneo dotičnom na njegovu trodnevnu proslavu 70. rođendana. Onda je dobio otkaz

Na licu mesta – "Dita", industrija deterdženata u stečaju, Tuzla

Emina na barikadi

Skoro svi industrijski giganti, od Triglava pa do Đevđelije, ubijeni su ili tek daju znakove života po istoj matrici kodnog imena "tranzicija": privatizacija, otpuštanje, zaduživanje, isisavanje kapitala, stečaj i likvidacija. Međutim, ova matrica je pukla na slučaju "Dita", nekad čuvene tuzlanske fabrike deterdženata i kućne hemije: posle višegodišnjeg natezanja sa vlasnikom i kantonalnim vlastima, kad se već činilo da spasa nema, radnici su izveli puč – iz fabričkog kruga su izbacili takozvani menadžment i na mišiće pokrenuli proizvodnju

Knjige – Josip Manolić, Politika i domovina, moja borba za suverenu i socijalnu Hrvatsku, Zagreb, 2015

Memoari ovejanog matorog udbaša

Joža Manolić, tada u svojoj devedeset petoj godini, završio je tek prvu knjigu svojih memoara i upravo ju je izdao. Sledi još jedna – ista tolika, 400 strana – pod naslovom Obavještajni rad i domovina. Čitajući, međutim, ovu prvu knjigu, nekako nam se čini da neke razlike u naslovu jedva da ima. Ako je sledeća knjiga posvećena špijunaži, životnom pozivu Jože Manolića – tek na šta će to ličiti, ako je ova, kao, politička

Salame

Odnosi Kube i SAD

Poslednje primirje hladnog rata

Kako Barak Obama i Raul Kastro pokušavaju da svečano okončaju kubansku krizu, koja je izbila one godine kada je Obama rođen. Za početak fanfare, na pečenje će se pričekati

Lektira

Mostovi na Neretvi

U izdanju zagrebačke izdavačke kuće "Profil" nedavno je objavljena knjiga Tito čiji su autori Ivo i Slavko Goldštajn. Reč je obimnoj biografiji Josipa Broza Tita u kojoj se na skoro hiljadu strana, na temelju dokumentarne građe i svedočenja savremenika, osvetljava Titov politički i lični profil. Knjiga će uskoro biti dostupna i u ovdašnjim knjižarama. Uz dozvolu autora i izdavača, "Vreme" ekskluzivno objavljuje jedno poglavlje iz ove knjige

Intervju – Prof. dr Đokica Jovanović, stanar

Niški ustanak protiv Toplane

"Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida"

Kultura sećanja – Selman Selmanagić (1905–1986)

Neimar iz Srebrenice

Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka

Lični stav

Uloga moje palanke u globalnom kapitalizmu

Objašnjenje našeg siromaštva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcioniše itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naročito za političke izbore devedesetih, ali kada je reč o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku

Intervju – Hanif Kurejši, pisac

Ima li budućnosti

"Danas u Evropi nemamo više pluralitet političkih ideja, odnosno ono što je multikulturalizam u prošlosti nudio – sistem alternativa. Svet je postao mnogo fašističkiji. Svedoci smo rasta fašizma i fašističkih partija u Francuskoj, Mađarskoj i Nemačkoj, kao i fundamentalističkih pokreta. Pisanje i umetnost nam služe upravo da bismo istražili na koji način čitav taj proces funkcioniše, ali i pokazuju koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete"

Intervju – Žarko Paspalj

Trenuci koji ostaju za života

Legendarni kapiten košarkaške reprezentacije koja je pre 20 godina osvojila titulu prvaka Evrope u nezaboravnom finalu u Atini seća se svega što se dešavalo na tom šampionatu, kao i dočeka u Beogradu, ali i dramatičnih životnih situacija u kojima se kasnije našao

Knjige – Enciklopedija straha

Od abnormalnog do žute groznice

Izdavačka kuća Službeni glasnik objavila je ovih dana "Enciklopediju straha" koju potpisuje Ljubomir Erić sa saradnicima. Reč je o izuzetno obimnom i bogatom delu koje u rečničkoj formi na blizu šest stotina stranica leksikografski obrađuje ceo niz pojmova i imena na različite načine povezanih s pojmom straha

Red i poredak

Parkiraj i okupiraj

Ako popovi mogu da parkiraju automobile ispred Saborne crkve, zašto narodno-partijski poslanici, imenovanici, postavljenici i zaposlenici ne mogu ispred Skupštine

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Ja sam komunista

"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"

Sarajevo – Poseta pape

Molite se za mene

Atmosfera za vreme posete vatikanskog poglavara glavnom gradu Bosne i Hercegovine i sadržaj njegovih govora više su delovali kao slika onoga što bi grad na Miljacki mogao da bude, nego ono što sada jeste