"Prije nego mašine preuzmu naše poslove, narodi i narodnosti sa Balkana će preuzeti sve one poslove za koje su trenutno upražnjena mjestu u Njemačkoj i ostalim razvijenim zemljama. Mi smo zbog toga razvili svog robota, jer postoji ozbiljan deficit kadrova na muzičkoj sceni. Problem je što smo mu stavili previše memorije i ispao je prepametan"
Srbiji se danas obija o glavu višegodišnje gajenje imidža zemlje sa stručnom i jeftinom radnom snagom. Minimalna cena rada, jedva dostigla 30.000 dinara, mnogima je bila znak da pakuju kofere
Ovaj tekst o rumunskoj revoluciji 1989. sticajem okolnosti čekao je na objavljivanje trideset godina. Priču o ubistvu na Božić Nikolaja i Elene Čaušesku, progonu pripadnika njihovog režima, o šekspirijanskim obrtima sudbina pojedinih aktera, o samoubistvu predsednika suda koji je izrekao smrtnu presudu paru Čaušesku, o smrti njihove dece Nika i Zoe ili o robiji generala koji je igrao važnu ulogu u njihovom svrgavanju, moći ćete u nastavcima da čitate u naredna tri broja "Vremena"
Bilo je nerealno očekivati da poštari budu pokretači dramatične, velike bitke svih nezadovoljnika u državi u kojoj je solidarnost sistematski ubijana. Ali, ne treba ni potcenjivati štrajk poštara. Kao i neke druge pobune u poslednje vreme, on ukazuje na to da se ipak nešto u ovom društvu pomera
Francuski radnici se energičnije od zapadnoevropskih kolega bune protiv neoliberalnih reformi. Francuska je ovih dana paralisana zbog protesta protiv reforme penzionog sistema. Da li se i po koju cenu približavamo kraju socijalne politike koja je započeta pre sto dvadeset godina
Krajem novembra i početkom decembra u Parizu je održana manifestacija "Vikend na Istoku", u okviru koje je u Gradu svetlosti bila predstavljena beogradska scena. Među učesnicima su bili predstavnici različitih umetničkih disciplina, od Svetislava Basare, Mile Turajlić, LP Dua, do počasnog gosta – Enki Bilala, i drugih. Na otvaranju, pisci su čitali delove iz svojih dela, a Aleksandar Zograf je to ilustrovao crtanjem uživo, uz muziku kontrabasiste Nenada Vasilića. Svoj tekst o ličnom doživljaju srpsko-francuskih veza pročitao je Bora Ćosić – članak je, u prevodu Ivane Velimirac, objavio ugledni nedeljnik Le Nouvel Observateur
Aktuelna vlast u Srbiji ima neodoljivu potrebu, nezabeleženu u novijoj istoriji, da svi mediji rade isključivo u njenom interesu. Svako ko se drzne da svoj posao radi po pravilima profesije, a ne po željama političara i spin stručnjaka, biće pod nekom vrstom pritiska. I od tog pravila nema odstupanja, pitanje je samo koliko novinarska profesija, bar onaj njen časniji deo, ima snage da se tome odupre
Ova inflacija diploma veoma liči na našu hiperinflaciju iz devedesetih, kada je sve bilo po zakonu, ali na štetu državne ekonomije
Savremeni srpski film mlađeg kova na dobrom je putu jer se izborio za individualistički shvaćenu autentičnost, a to je tačka na kojoj neretko proklizavaju i arthaus ostvarenja starijih i iskusnijih
Kako su radnici Kraša "poklonili" Mesnoj industriji Braća Pivac više od sedam miliona evra i sprečili Nebojšu Šaranovića da im plati više za akcije
"Vi možete da ucenjujete ljude, ali dokle? Imali ste slučaj gde su radnici fabrike ‘Milan Blagojević’ iz Lučana, gde je poginuo mladić, tapšali direktoru koji je išao na saslušanje. Ali zamislite da je poginulo 100 ljudi, da li bi i onda tapšali? Stvar je kumulativnog efekta... To političari znaju, oni se trude da do toga ne dođe, ali resursi su ograničeni... Kada iscrpite resurse da veći deo ljudi zadovoljite, došli ste do zenita svoje vladavine, što je slučaj i sa ovim sistemom"
"Špijunska afera Vučiću može da ide naruku jer će da kaže Zapadu: ‘Evo vidite, izbušiše me, Rusi me pritiskaju’, on to ionako komunicira. On to komunicira non-stop i kaže: ‘Opozicija je proruska, sindikati su proruski, stalno me pritiskaju, ukoliko vi hoćete da ja završim posao sa Kosovom, ja ću to uraditi nakon sledećih izbora. Ja moram da imam apsolutnu većinu.’ A, u međuvremenu on razara sve institucije, zagrizao je u korupciju, to više ni Zapad ne može da trpi. Ljudi pričaju, kritikuju i ovde i napolju: ‘Trgujete vladavinom prava i vašim principima na kojima se zasniva zapadni svet, zarad tamo nekog maglovitog dogovora sa Kosovom. Istorijskog’"
Neizvesno je koliko će Aleksandar biti zatočen. Jasno je to da ne zavisi od predmeta, već od odluke političkog vrha koju će strategiju primeniti. "Imam više poverenja u slobodne medije nego u sud. Civilni sektor mi daje snagu, a javnost mi je najbolja odbrana", kaže Obradović
Ruski Zakon o spoljnoj obaveštajnoj delatnosti predviđa da agenti mogu "poverljivo da sarađuju sa izvorima", kao i da koriste "glasne i tihe metode i sredstva koja ne pričinjavaju štetu životu i zdravlju ljudi" – ali samo na inostranim građanima
"Izgubili smo dečačke iluzije. Bili smo na početku, kao što je i vreme bilo pre krize, mnogo skloniji da verujemo ili bar prihvatamo zdravo za gotovo tu neku proevropsku priču uz koju je rokenrol bio vezan devedesetih. Već početkom ove decenije imali smo osvešćenje i jasnu sliku o tome da se bogate zemlje bogate upravo eksploatacijom periferije"
Kičićev debi je sasvim kompetentan. Režija je, doduše, rutinska, bliža televizijskom nego filmskom izrazu, ali sveukupno na visini zadatka, a sa posebnom pažnjom, što i treba očekivati imajući u vidu izvorni poziv reditelja, na glumačke kreacije
"Od 1990. naovamo to će idejno, politički i ideološki biti najjasnije profilisana levičarska partija. Osnivaju je iskreni levičari, svesni da Socijalistička partija Srbije ili Pokret socijalista nisu levičarske stranke jer sprovode neoliberalnu politiku. Naša nova partija će biti posve drugačija"
"Zašto su Srbi, a nisu Židovi? Šta sad tu radi Austrijanka? Zašto sad, odjednom, Nijemci gone Srbe? Pa, tko su ti katolici? Već izvan naših prostora niko ne zna da su Hrvati katolici, a Srbi pravoslavci. Holokaust nad Židovima je najveća i svjetski poznata priča unutar koje manje toga treba objašnjavati. Ovdje se stranci malo gube – tko je tko i otkud sad ti pravoslavci u našoj priči. I šta je NDH? Tko su ustaše? Dobro, ustaše su sad neki domaći fašisti, to shvate. Da ganjaju Židove, to je jasno, ali zašto se sad ganjaju Srbi pravoslavci i kakvu, zapravo, tu ulogu Nijemci imaju, to ne razumiju najbolje"
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon
U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta
Stanje u zemlji je takvo da na funkcije ne dolaze sposobni, nego poslušni. Kao i iz MUP-a i Vojske Srbije tako iz BIA odlaze ljudi čim ispune zakonske uslove. A u BIA to su napunjene 53 godine života, od toga bar 20 provedenih u Službi, te posedovanje statusa ovlašćenog službenog lica u trajanju od 10 godina. I ko onda ne bi otišao – penzija je barem duplo veća od prosečne
Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
U Beogradu još postoje stvari koje Goran, zamenik Vesića, nije stigao da upropasti
