Molitvena šetnja školaraca, koja je trebalo da bude plemenit čin, pretvorila se u rasulo. "Koja je budala pustila na ulicu hiljade dece?", zapitala se gnevno jedna prodavačica u Knez Mihailovoj ulici. Na čas ljubavi i tolerancije, a potom i molitvenu šetnju pozvao je ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović
Zašto guverner Radovan Jelašić kritikuje srpsku Vladu i zašto guvernerovu ostavku traži Srpska radikalna stranka
"Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Đinđić dolazi do ulaznih vrata (reč je o metar-dva). Čudno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put..." (iz iskaza Zvezdana Jovanovića)
Znali su da kupuju kompaniju koja je bila na ivici kolapsa. Zatekli su kompaniju koja je propadala, opremu koja je loše održavana, zatekli su veoma dobre radnike kojima je bilo potrebno novo rukovodstvo
Kada bi kojim slučajem pritvorska jedinica Haškog tribunala bila spavaona JNA, ako već ne bi fasovao ćebovanje, Perišiću bi paljenje bicikla i mazanje lica imalinom bilo zagarantirano
Bagzi se udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo da mu stave soli na rep. Moglo je drugačije, samo da je događaj bio ozbiljnije shvaćen: da su Bagziju uzeli telefone i zadržali ga do dolaska BIA i UBPOK-a; da Zoran Đinđić nije incident minimalizovao kao delo neke budale "koja uči da vozi"; da je njegovo obezbeđenje odmah podnelo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva; da je tužilac tu prijavu prihvatio i tražio trideset dana pritvora
Nekadašnji praksisovac i komunistički disident, današnji protivnik američke politike, Haškog tribunala i "beogradskog mondijalizma", zagovornik teze da Srpska Krajina nije definitivno izgubljena i predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, tvrdi da na njegovo opredeljenje nisu uticali patriotski razlozi, već flagrantna nepravda tzv. međunarodne zajednice koja je nasilnu secesiju priznala kao legitiman čin
Šesnaest radnika SO Svilajnac ostalo je bez posla, pri čemu je došlo do grubog, ali maštovitog kršenja Zakona o radu
Počelo je velikim očekivanjima. Zašto je i pored sveg boljitka običan čovek ostao nezadovoljan
Dizanje u vazduh Čumetove firme Difens roud u Zemun Polju, u decembru 2002, imalo je dve ključne posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Đinđića, kome su saradnici konačno objasnili da je to poruka bande – kad možemo to, možemo i sve drugo; kao drugo, Čume se izgleda tada slomio i rešio da zaista sarađuje. Zoran Đinđić treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prisluškivanju (tada već imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Duća i Legija. Preko Londona proveravaju se spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, puštena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplaši – "znamo sve o vama". Zoran Đinđić je prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoružanog pratioca
Generali nisu optuženi zbog borbe protiv NATO-a ili OVK-a
Miroljub Labus je pred 200 direktora iz cele Srbije rekao da je "primetio problem", ali da u ovom trenutku nije moguće izmeniti problematični Zakon jer u Vladi "ne mogu da usaglase odnos snaga"
Za one koji ne znaju, ili su zaboravili, D. Antić je u popodnevnim časovima istorijskog 5. oktobra 2000. godine, zabrinut pre svega za sopstvenu sudbinu, doslovce pobegao iz Politike
Zašto vojni rok u civilu više neće moći da se služi u Filharmoniji, Narodnom pozorištu, Pozorištu na Terazijama, Studentskom kulturnom centru i zadužbini manastira Hilandar, te ko tu gubi, a ko dobija
Tadić obišao srpske enklave na Kosovu, i bez velikih parola, koje je mogao da čuje, zatražio pravo na život za svoj narod. Srbi, koji žive ispod civilizacijskog minimuma, svoj položaj opisuju rečima, katastrofa, uništenje, propast, nikakvi uslovi, a niko ne pomaže...
Epidemija plakanja ikona koja poslednjih godina vlada u Rusiji, izgleda, stigla u Kragujevac
