Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”
“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
O sasvim različitim umetničkim dometima filmova dvojice zaslužnih veterana svetske, odnosno srpske kinematografije, povezanih slučajnim tajmingom i namernim razmatranjem motiva nostalgije
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez kolektivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i okolinu, za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića
Zbog sve veće inflacije mnogi ekonomisti od američkih Federalnih rezervi zahtevaju oštriju monetarnu politiku. Postoje nagoveštaji da bi to moglo da se desi već 15. decembra, a posledice bi osetila svetska tržišta
