Intervju – Goran Bregović
Cigani, juriš!
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
Tokom proteklih nedelju dana, mnogo se pričalo o boji kose, ženskim pravima i dostojanstvu novinarske profesije, a mislilo se pritom na nešto sasvim drugo. Prava tema bile su pare, sekunde i politički uticaji, a pravi cilj smena koja se mnogo puta najavljivala i očekivala
Niz opusteli Menhetn, od Pete avenije do Tajms skvera, koji se tako pust može videti samo u filmovima naučne fantastike, dan nakon prolaska oluje, praznim avenijama jure samo policijska, vatrogasna i kola spasilačkih ekipa. No, duh ovog grada ipak nije sasvim utihnuo – grupe entuzijasta izašle su na ulicu i igraju na kiši
Teško je reći šta je Vlada tačno obećala, jer su obećavali mnogi u svoje ime
Kolika se medijska tarapana podigla zbog platforme o Kosovu, stiče se utisak da Beograd sprema zacelo nešto čega se niko dosad setio nije. Kakvom se god modelu priklonili, biće pravo čudo ako ga sva tri koaliciona partnera u tako kratkom roku jednoglasno prihvate. Valjda je zato važno i gospođi Klinton da dođe u Beograd
"Dobili smo 57 kvadrata i to će nam biti sasvim dovoljno, a ovaj stan omogućiće mojoj deci da žive kao i sva druga, idu u školu i obdanište. Meni će to biti podstrek da nađem posao, jer do sada je bilo jako teško planirati budućnost. Od danas će, nadam se, sve biti mnogo lakše", kaže Bojan Ibraimović, stanar u Ulici Mileve Marić Ajnštajn
U poslednjih dvadeset godina fudbal je na globalnom nivou utvrdio svoj dominantan status, a u regionu postao najkonkurentniji sportski proizvod, koji jedini može da se takmiči sa razvijenim svetom ako takvo nešto uopšte postoji
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Da li je uvođenje privatnih izvršitelja odraz slabosti pravosudnog sistema ili potreba da se rasterete sudovi, a sve u želji da postupci izvršenja ne budu tema sve češćih predstavki protiv države koje građani zbog dužine trajanja i neizvesnosti u izvršnom postupku podnose Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu
Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji
Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva
Zašto Grci ne prihvataju mere štednje koje im nameću EU i MMF i demonstriraju na ulicama. Zašto misle da su neshvaćeni i izdani od "evropske braće". I zašto sve to nikuda ne vodi
Kako će se odraziti na izborima smanjenje optimizma, povećanje razočaranja i egzistencijalne strepnje, porast socijalnog nezadovoljstva i zamor zbog produženih sporova o velikim temama
Jesam li izneverio bližnjeg ili sam pak ispoljio zavidnu svest da je svet pun prevaranata i prevarancija te zadao udarac bežičnom kamčenju novca koje je tek u povoju
"Poučna, duhovita, gorko iskrena i na potresna knjiga Ivana Stankovića kao okvir koristi priču o fenomenu uspona i pada prve multinacionalne advertajzing kompanije, Saatchi and Saatchi, na prostorima bivše SFRJ." Navod je s omota knjige Ivana Stankovića Osnovi kakodalogije. Objavljujemo dve "priče" iz knjige koje potvrđuju citiranu ocenu. Ivan Stanković (1955) je u poslovima reklame od 1979; sa Draganom Sakanom 1990. osniva jugoistočnoevropski Saatchi and Saatchi u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji. Sopstvenu medijsku agenciju Media S i reklamnu agenciju Communis osniva 2002. Docent je na Fakultetu dramskih umetnosti, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
Da ne sekiram bližnje i da ne pišem o stvarima kojima nisam dorastao, nego da se držim ja fino onoga za šta sam merodavan i lično zainteresovan, a?
Predrag Krstić: Asocijativni filozofski rečnik
Krajina plus, Banja Luka 2011.
Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente
Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika
Izbor načina grejanja nije jednostavan: odluka je strateška i ima dugoročne posledice
Prema Zakonu o energetici, od 1. januara 2013. godine Elektroprivreda Srbije neće više imati monopol na prodaju električne energije krajnjim korisnicima