Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND
Čini se da su parlamentarni izbori 6. aprila puka formalnost. Vladajući Fides premijera Viktora Orbana ubedljivo vodi. Prethodni mandat obeležili su potpuna kontrola medija, "oslobodilački" rat protiv Evropske unije, promena ustava i donošenje zakona koje je EU oštro kritikovala, burna nacionalna politika, revizija istorije. Nije imao ko da se suprotstavi: Fides je imao dvotrećinsku većinu
Sledi li nastavak trijumfa separatizama započet padom Berlinskog zida, da li nastupa period krize američke svemoći i ko će to sve na kraju da plati. Imididž Rusije na Zapadu sve više podseća na onaj hladnoratovski
Ako je suditi po vestima koje su preplavile medije po dolasku Darka Šarića u Srbiju, deluje kao da nije stigao specijalnim avionom, okružen, valjda, vrhunskim agentima tajne službe. Pre bi se reklo da je u zemlju doleteo u ekonomskoj klasi, gde je o svojim problemima sa srpskim političarima ćaskao sa slučajnim saputnicima, koji su potom požurili da te razgovore prepričaju novinarima
Ukrajinska kriza, koja preti da preraste u najveći posthladno-ratovski izazov našeg doba, iznela je na videlo sve mane i nedostatke aktuelnog spoljnopolitičkog kursa NR Kine, koja se, u najkraćem, oslanja na politiku držanja po strani kad god je to moguće
Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine
Dva telefonska razgovora u razmaku od samo šest dana početkom marta u kojima su predsednici Barak Obama i Vladimir Putin oštro suprotstavili svoja viđenja ukrajinske krize dovoljan su znak da su odnosi dve supersile, iako nisu potpuno zahladneli, na najnižoj tački još od kraja osamdesetih. Bojazan od novog Hladnog rata pojačana je učestalom upotrebom uređaja, u popularnoj kulturi nazvanog "crveni telefon", koji, zapravo, nikada nije bio telefon, a nije bio ni crven
Figura lidera-spasioca nešto je kao šećerna vodica koja ništa ne leči, ali se prodaje kao panaceja širokog spektra
"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
Da li se u ukrajinskoj krizi nazire Treći svetski rat? Ili makar Drugi svetski hladni rat? Ne. Globalni igrači se ponašaju posve predvidivo
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Šagal, Rahmanjinov i Ana Pavlova. Puškin, Tolstoj, Čehov i Dostojevski, Majakovski, Pasternak, Bulgakov i Solženjicin. Akrobate, klovnovi i žongleri. Zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju bilo je omaž ruskoj kulturi, ili moderno lice Rusije, kako to reče Vladimir Putin
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Kriza u Ukrajini se pogoršava i vodi ka vanrednom stanju ili žešćem haosu. Vladimir Putin je dobio bitku za uticaj u Ukrajini, ali demonstranti neće mirno da odu
Zimska Olimpijada u Sočiju otvorena je svečanom ceremonijom 7. februara, a prvi čovek koji se popeo na pobedničko postolje bio je američki snouborder Sejdž Kotsenburg, koji je bio najbolji u novoj, atraktivnoj olimpijskoj disciplini snoubord sloup stajl. Svet je od tog trenutka konačno počeo da obraća pažnju na sportska dešavanja u Sočiju, za razliku od perioda pred početak Olimpijade koji je podsećao na hladnoratovsku netrpeljivost. Na sve to došle su i pretnje terorističkim napadima radikalnih islamista
Političari u Berlinu poslednjih godina kritikuju Putinovu vlast samo kada baš moraju. Nije lepo kako se Kremlj obračunava sa politički nepodobnima i progoni homoseksualce, ali je i te kako lepo što privredna saradnja dve zemlje donosi milijarde. Stoga kancelarki Angeli Merkel ne pada na pamet da zateže odnose sa Rusijom ni po pitanju Ukrajine. U razvoju "strateškog partnerstva" Berlina i Moskve sve manje se čitaju moralne bukvice, a sve više koristi digitron. A i udeo EU u ukupnoj ruskoj spoljnotrgovinskoj razmeni u prvoj polovini 2013. iznosio je 50,1 odsto
Pod pritiskom demonstracija premijer Mikola Azarov podneo je ostavku. Parlament je po nalogu predsednika Viktora Janukoviča povukao zakone protiv demonstranata. Svetski šampion u boksu Vitalij Kličko upozorava da je to tek "jedan korak ka pobedi". Da li je došlo do prekretnice, ili Janukovič hoće da dobije na vremenu, i da li je opozicija dorasla situaciji
Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga
Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma
Kada je 17. decembra objavljeno da je Vlada Rusije donela odluku da uloži u ukrajinske hartije od vrednosti petnaest milijardi američkih dolara i privremeno smanji cene ruskog gasa za Ukrajinu skoro za trećinu, bilo je jasno ko je etapni pobednik velike igre velikih sila čiji je ulog "duša Ukrajine". Bila je to samo jedna u nizu ovogodišnjih spoljnopolitičkih pobeda Vladimira Putina
Iako nam se tokom protekle godine stalno činilo da se i u privredi nešto ozbiljno događa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno važnih (negativnih i pozitivnih) događaja nepovoljan. Zbog toga se stiče utisak da je najvažnije da smo proteklu godinu, kao društvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preživeli, a kako ćemo dalje – videćemo
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Dođe mi, na nervnoj bazi, da branim Olivera Antića preko koga napadaju Tomislava Nikolića. Ali, to je puno glupo, jer mi je Nikolić prirastao za srce baš koliko i Vučić. Dakle, nimalo! Još je gore s Antićem
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
