Putopis – jedan susret sa Džonijem Štulićem

20.jul 2005. Sergej Trifunović

A onda božije sirene zaustavljaju promet…

Nekako u to vreme, Antonije Pušić, jedriličar iz Novog, rešio je da se oproba kao građevinski radnik baš u Amsterdamu i znam da me je užasno uzbuđivalo što je taj čovek tu u istom gradu te sam glasno tripovao kako ću da kupim sprej i napišem grafit "RAMBO, VRATI SE!" Na to se Mara iz onog svog mira prenu na tren i reče: "Pa i Džoni je tu." Udarila mi je krv u glavu

Čekajući prevod - Hari Poter i polukrvni princ

20.jul 2005. Dejan Anastasijević

Rat i mir na metli

Umesto najnovijeg nastavka sage o mladom čarobnjaku, predložite svom detetu neku lakšu literaturu: Čarobni breg, Proces ili Zločin i kaznu

25.maj 2005. Redakcija Vremena

Scena

Lisica i ždral

12.maj 2005. Ljuba Živkov

Confessions

Možda je u školskoj arhivi još moj pismeni gde o sebi pišem kao o cariniku koji je istovremeno i mađarski i jugoslovenski: putnik samo jednom otvara torbu i samo jednom plaća carinu, bilo da ide u Mađarsku ili iz Mađarske

Intervju - Biljana Srbljanović

05.maj 2005. Sonja Ćirić

Ožiljci na svima

Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima, snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama, a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama

Prvomajsko ogledalo

05.maj 2005. Milan Milošević

Hronika zaboravljenog praznika

O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča

Škola

20.april 2005. Zoran Majdin

Poznati anonimni buntovnici

Đaci direktorki zameraju što je stalno namrgođena i odbojna, što je zatvorila izlaz iz škole za vreme odmora tako da su za užinu "osuđeni" na jednu ili dve vrste hrane, što kada joj se obrate, ona kaže da nema vremena za razgovor jer mora da vodi računa o svemu u školi, što je "sastavila neki školski parlament koji je šarena laža jer nijedan predlog nije usvojila", što je uopšte uzev, kako kažu, nefer prema đacima

Istraživanje - privatno obezbeđenje u Srbiji

06.april 2005. Milena Jovanović, Radojica Bunčić, Veronika Sijerković

Zaštita bez pravila

Odnos privatnog i javnog sektora bezbednosti u mnogim zapadnim zemljama podrazumeva mnogo veći broj pripadnika privatnog obezbeđenja u odnosu na broj policajaca: u SAD taj odnos je 3:1, u Kanadi će uskoro biti 4,5:1, dok su Evropi kreće od 1,5 do 2:1. Istovremeno, kod nas su brojevi otprilike izjednačeni: na 34.000 aktivnih policajaca dolazi 32.000 pripadnika privatnog obezbeđenja