Radnik iz Novog Pazara koji nije primio platu od 1993. odsekao je sebi prst i pojeo ga. To je, kaže, učinio u ime svih nesrećnih i gladnih radnika. Šta još treba da se desi da bi otupelo društvo na nekoga obratilo pažnju
"Meni bi najlakše bilo da pričam opšte priče: pogledaćemo, proverićemo, radimo na tome, napravićemo tri komisije... Ja bajke da pričam – neću. Mene kad građanin na ulici pita ‘kad mogu kod vas’, ja kažem – nikada, jer kad bih primao građane – a u Beogradu ima milion i po punoletnih – ne bih imao vremena da se bavim drugim poslovima"
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju
U toku nemira poginula je jedna žena, a govori se o smrti još jednog građanina. Brojni posmatrači, koji su se javljali uglavnom zapadnoevropskim medijima, izražavali su sumnju da policija nije ni pokušavala da spreči bes razularene mase, koja je nasela provokaciji. Istovremeno u provinciji priprećeno je radnicima pojedinih većih preduzeća da će biti otpušteni, ako se ne priključe provladinim demonstracijama
Spoj veoma loše ekonomske situacije, masovnih otpuštanja, neadekvatnih reformi, uništavanje socijalnih privilegija i sve totalitarnije ponašanje državnog vrha pretvaraju se u eksplozivan koktel koji svakog trenutka može da eksplodira
Na kraju skupa G20 svi su izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba da postigne konsenzus oko gorućih pitanja. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome će ipak odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe
Svi pominju trajna sistemska rešenja, od kojih je jedno i Nacionalna strategija za integraciju Roma čiji je nacrt usvojen još pre pet godina, a čije je "veoma brzo usvajanje" najavio pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić. Strategija i akcionih planova nije nam manjkalo ni do sada, ali problem je što se malo šta od napisanog realizovalo
Uz medijsku podršku i pomoć raznih stručnjaka, premijer je, međutim, prvo pokušao da smiri javnost i dočara sva moguća vađenja i rezervne izlaze u situaciji kada se već zemnja našla izložena tolikim nepravdama. Nametnuto je pitanje kako preživeti sankcije, kao da je reč o elementarnoj nepogodi, a one su uvedene da bi nas navele na pitanje: zašto? Zbog koga?
Međunarodni ekonomski značaj Pekinga kotira se mnogo više od opštih simpatija prema tibetanskom pokretu nezavisnosti. Njegove vođe su kao i dalaj-lama ili u egzilu ili pod strogim nadzorom vlasti na Tibetu
"Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar po vokaciji, nisam policajac", Jovica Stanišić u razgovoru sa haškim istražiteljima 19. novembra 2001.
Prema prognozama analitičara Banke Engleske, u Velikoj Britaniji će se 2009. broj nezaposlenih popeti na preko tri miliona. Mediji pišu o mogućem bankrotu države i ukazuju na ogromni budžetski deficit, dugove banaka i opasnost od socijalnih nemira
