"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Privremena uprava grada Beograda i Vlada u ostavci mogu se starati isključivo o tekućim poslovima, onim neodložnim, koji se bave osnovnim funkcionisanjem grada i države. A u to svakako ne spadaju Teslin Muzej i urna sa njegovim pepelom. Prvo, nisu nadležni. Drugo, nikoga nisu pitali. Ako ima pravne države, ovaj nezakonito i nelegitimno sklopljen sporazum o preseljenju Tesline urne morao bi pasti pred nadležnim sudom
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
"Zasluge Borisa Tadića za Demokratsku stranku su nesporne, ali baš zbog toga ne mogu da nađem razumevanje za gest počasnog predsednika stranke, koji je na početku izborne kampanje napustio svoju stranku, u kojoj je proveo više od dve decenije i vodio je skoro deceniju. Možda ja drukčije razumem odgovornost prema stranci koju sam osnovao i jedno vreme je vodio"
Stojeći pred zgradom SODA SO, nekada industrijskog giganta, a sad im ne mogu ni web stranice pronaći, pitala sam se kako od mirnih protesta dođosmo do policije koja se povlači, stakla po kojem hodamo, stolica koje lete kroz prozore i vatre. Prvo sam zavrištala: "Budale jedne, ne palite to!", a onda sam shvatila da je svako loše za neko dobro
Iako su protesti u najvećoj meri ostali ograničeni na deo Federacije s većinskom bošnjačkom populacijom, nije da oni nisu uticali i na situaciju u kantonima s hrvatskom većinom, odnosno u Republici Srpskoj. Najpre, i tamo je (u Livnu, odnosno Banjaluci, Prijedoru i Bijeljini) bilo protesta, makar i manjih, ali je strah od njihovog širenja vrlo opipljiv. Zvanično tumačenje protesta u Republici Srpskoj jest da je njihov cilj izazivanje nestabilnosti zbog koje bi međunarodna zajednica revidirala Dejton u smislu veće centralizacije. Iz HDZ-a pak tvrde da se želi dokinuti kantone što bi, po njima, već postojeću neravnopravnost Hrvata samo uvećalo. I bošnjački patriotski front je sve više neprijateljski nastrojen prema demonstrantima koje optužuju za urušavanje države BiH. Inicijalna motivacija demonstranata, međutim, isključivo je socijalna, dok posle njihove eskalacije zaista dolazi do račvanja i kad je reč o tumačenju i kad je reč o nastavku protesta
Pod pritiskom demonstracija premijer Mikola Azarov podneo je ostavku. Parlament je po nalogu predsednika Viktora Janukoviča povukao zakone protiv demonstranata. Svetski šampion u boksu Vitalij Kličko upozorava da je to tek "jedan korak ka pobedi". Da li je došlo do prekretnice, ili Janukovič hoće da dobije na vremenu, i da li je opozicija dorasla situaciji
Izborna komisija saopštila da je na referendumu o ustavnim promenama, održanom 14. i 15. januara u Egiptu, 98,1 odsto od oko 20 miliona izašlih glasača podržalo predložene izmene. Na prvi pogled, reklo bi se da za Egipat dolaze bolji dani. Novim ustavom garantuje se mnogo više građanskih sloboda i ljudskih prava nego do sada, predviđaju se kazne za sve oblike diskriminacije, štiti se jednakost polova, tvrdi se da će najviši pravni akt biti "očišćen od islamističkog jezika". No, da je svetla budućnost za najmnogoljudniju arapsku naciju još daleko, pokazuje sve ono što je referendumu prethodilo
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
