"Prestonica ‘lidera u regionu’, koji daje milion evra za obnovu crkve Notr Dam, koji daje milione za Republiku Srpsku, i koji za stotine miliona evra kupuje ovu ili onu televiziju, namenjuje stotine miliona evra za stadione – nije u stanju da sagradi kanal da odu govna"
Ime D. Đ. nije smelo da bude objavljeno, sve i da je D. Đ. ušao u kancelariju Mladena Šarčevića i tamo polupao nameštaj i polomio sve slike sa zidova; sve i da je sam-samcit (bez stotina drugih osnovaca) zaustavio saobraćaj u gradu; sve i da je svojeručno ukrao maturske testove, kako bi osakatio i obrukao Aleksandra Vučića i na vlast doveo Đilasa ili svog tatu lično
Osmaci su održali protest ispred vlade, sa neverovatnim uključenjem u Vesti O2. Upadali su u kadar i "bombovali" reporterku, a na kraju je potpuno prekinuli skandiranjem "Kosovo je srce Srbije!"
Hoće li se samoorganizovanje naroda koje je nedavno spominjao glumac Nikola Kojo dogoditi već sledeće subote tako što će se građani vratiti na svoje proteste zato što batinaši još žešće premlaćuju one čije im se društveno-političke aktivnosti ne dopadaju ili će čuvari protesta u letnjem periodu ostati Dragan Đilas i Boško Obradović? Prognoze su nezahvalna stvar, u protestima #1od5miliona se ništa i nikad od prvog dana nije zasigurno znalo. To je možda bila njihova najveća slabost, ali i snaga – istovremeno
"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"
Ključno je pitanje da li su Vučiću, posle izveštaja Evropske komisije, uzdrmane pozicije jakog lidera kakvima se u ciničnom svetu politike smatraju oni koji obezbeđuju političku stabilnost u uslovima koji su složeni
"Ako pričamo o uslovima za ulazak u EU, član 49. Ugovora o EU kaže: ‘... države koje dele vrednosti Evropske unije pobrojane u članu 2...’, a to su, pre svega, demokratija, vladavina prava, nezavisnost institucija, zaštita ljudskih i manjinskih prava. Dakle, to je prvi uslov i to se prvo gleda – da država ima demokratiju koja funkcioniše. A mi upravo u tim fundamentalnim stvarima imamo jasan trend nazadovanja"
"Priča se o urušavanju vrednosti. Pa, ovde nema šta da se urušava jer nema vrednosti već najmanje 30 godina, taj termin ne treba da postoji. Nisu završene priče o leševima u hladnjačama, o opsadi Sarajeva, o masovnim grobnicama, o svim krivicama, ne znam o kakvom urušavanju mi uopšte pričamo, urušavanju čega? Ovde ljudi pišu knjige i snimaju filmove o Prvom svetskom ratu i o Gavrilu Principu, kao da sve te hladnjače i grobnice ne postoje"
Evropska unija nije poklekla pod naletom ekstremne desnice, što su mnogi predviđali, već je u partijama Zelenih dobila novu političku snagu, što niko nije predvideo
"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
"Ljudi iz Saveza za Srbiju koji su preuzeli proteste moraju da se zapitaju zbog čega januarsku kolonu mokrih nogu počinje da zamenjuje jedan mali šator. Da li se neko oseća odgovornim zbog toga? Moram, s druge strane, da kažem da svi mi još nismo našli čarobnu formulu kako da se skloni Vučić i napravi normalnije društvo. Protesti proteklih pet meseci ga jesu uzdrmali, ali to je sve"
U jednoj predstavi којa je 24. decembra završena kao farsa, a mogla se pretvoriti i u tragediju, videlo se da vladarski par nema jasnu predstavu o realnosti i da svesno truje situaciju u Srbiji
Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
Formiranjem "ekspertske komisije" opozicija prebacuje igru u Vučićevo dvorište, prisiljavajući ga da eksplicitno odbije svaki dijalog, pa i sa ovom reprezentacijom građana
Čak 58 odsto mladih nimalo nije zainteresovano za "politiku uopšte", 52,7 odsto mladih nije zainteresovano za politiku u Srbiji na nacionalnom nivou, a još 11,7 je "malo" zainteresovano: dakle, skoro dve trećine mladih gotovo da uopšte nije zainteresovano za ono što se odigrava na političkoj sceni u Srbiji
"Vaga za tačno merenje" bila je omiljena serija među omladinom premijerno emitovana tokom četiri godine od 1975. do 1979. Zahvaljujući brojnim reprizama, generacije mladih učile su se pristojnosti i negovale vrline, čemu svedoče naslovi epizoda često preuzeti iz narodnih izreka: "Konac delo krasi", "Nije zlato sve što sija" ili "U strahu su velike oči". Današnja merenja više nisu stvar konvencije i precizno utvrđenih pravila već slobodne interpretacije kakav je rejting političkih stranaka, televizijskih emisija ili koliko je ko uspeo da skupi ili dovede pristalica ili nevoljnika na svoj politički skup
Nakon Vulinove najave štrajka glađu usledila su nagađanja hoće li izdržati do Uskrsa, da li će i njemu patrijarh ponuditi uskršnje jaje kao onomad Tomislavu Nikoliću, da li će ležati na VMA ili u nekoj drugoj bolnici, koliko će pripadnika obezbeđenja iz "Kobri" biti uz njega i da li će se i oni morati priključiti štrajku. Takođe, nisu izostale nedoumice da li će ga Vučić zbog silnih obaveza moći posećivati svakog dana ili da li će mu premijerka Ana Brnabić dati otkaz kad se neopravdano pet dana ne pojavi na poslu
Da li je miting "Svi kao jedan" bio kulminacija protesta "1 od 5 miliona" ili njegov pravi, odloženi početak? Šta ako su prethodna četiri i po meseca okupljanja i šetnji po Srbiji bili samo uvertira, ne za radikalizaciju koje su svima puna usta, nego za konkretizaciju prave političke borbe
Očevici tvrde da su pristigli bili prilično bezvoljni, koliko i predsednik Aleksandar Vučić na samom mitingu. Njegov bled govor, u kojem je poslovično izneo par investicionih obećanja, posvedočio je da izgleda čak i njega pomalo pristižu umor i zasićenje političkim besmislom čiji je glavni kreator
Svako sredstvo, pa i zastrašivanje ljudi, izgleda da je dozvoljeno kada je jaka želja da se minimalizuju građanski protesti i da se demonstranti, kojih je, inače, po oceni vlasti "šaka jada", zadrže u kućama u predstojeću subotu
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
"Ukoliko do 13. aprila ne dođe do ispunjavanja zahteva protesta, naš odgovor mora biti radikalizacija. Tu ne mislim na izazivanje fizičkih incidenata, već na inteligentno osmišljene forme mirne građanske neposlušnosti. Sistem je i ovako na ivici pucanja, a tada će postati više nego očigledno da je jedini način da se izbegne kolaps uspostavljanje suštinskog dijaloga vlasti i opozicije. Kada kažem dijalog, to nipošto ne znači da treba odustati od zahteva koje su građani postavili, već da treba biti racionalan i razumeti da do njihovog ispunjenja teško može doći u samo jednom koraku"
Preko sudbine siledžijskog akta nad somborskim pozorištem treba da se vidi da li je srpsko društvo kroz građanske proteste razvilo imunitet protiv kakistokratije
Izbori će biti u junu ili martu, saopštili su nam iz predsedništva Srpske napredne stranke, ali njima verovati to se danas zove "kod naivnog Nišlije" jer Vučić može da zakaže pa naglo otkaže, kao što je bio slučaj s paradom u Nišu
Kada se iscrpe sve proceduralne mogućnosti, građanima ne ostaje ništa drugo nego protesti, blokade, pravljenje živih štitova naspram mehanizacije, policije, raznih "fantoma" i odluka vlasti u kojima mišljenje građana i njihov kvalitet života praktično ne postoje
"Iako su formalno počeli kao reakcija na povređivanje jednog političara, protesti su nedvosmisleno pokazali da je ljudima, građanima, došlo do guše. U toj odluci da prljava voda ne dođe i do nosa ima, pre svega, bunta protiv ove divljačke, bahate i arogantne vlasti, ali i ozbiljne razočaranosti stanjem na opozicionoj sceni. Da, bilo je malo javnih ličnosti koji su od početka pružili otvorenu podršku protestima, ali sam uveren da lični primeri uvek imaju presudnu ulogu"
