Pet stotina filmova, više od 400 povreda i lomova, mnoge domaće i strane filmske zvezde, ali i nebrojene filmske smrti i jedna auto-električarska radnja stali su u nestašni život Dragomira Stanojevića, najpoznatijeg jugoslovenskog i srpskog kaskadera
Sajt nedeljnika "Vreme" i još nekolicina drugih hakovani su u martu tako što su sa njih uklonjeni postojeći tekstovi, a umesto njih postavljeni hvalospevi rektoru Univerziteta "Džon Nezbit" na (lošem) engleskom jeziku. Iako se svi tekstovi koji su ubačeni na naš sajt odnose na Miću Jovanovića, nema nijednog pouzdanog dokaza da on ima direktne veze sa ovim. Ipak, znajući mu reputaciju, možemo da pretpostavimo da mu ovo nekako ide u korist. Teorijski, negde tamo u svetu mogao bi da se pohvali kako "ugledan beogradski nedeljnik" izveštava o njegovim naučno-menadžersko-publicističkim poduhvatima
Između granica – film napravljen samo od života ljudi izbegličkog kampa u Preševu
Pošto živimo u nesigurnim vremenima, kako na globalnom planu tako i u okruženju, ispade da su ljudima potrebni nada i verovanje da će Vojska moći da sačuva nekakvu bezbednost
Ruska pevačica Julija Samojlova neće učestvovati na Evroviziji u Kijevu zato što joj je zabranjen ulazak u Ukrajinu. Obrazloženje: kada je pre dve godine gostovala na Krimu, ušla je na ukrajinsku teritoriju preko nezvaničnog graničnog prelaza koji kontroliše Rusija
"Imamo čoveka koji je bio odan jednoj ideji, radikalskoj, nacionalističkoj, ideji Velike Srbije, a sad je odan jednoj liberalnoj ideji Evropske unije. Tu nemate nikakav kontinuitet – ni etički, ni moralni, ni politički. Kao što je bio odan Šešelju, sad je odan ideji Evropske unije i Angeli Merkel. To se zove etika odgovornosti prema trenutnom obavljanju posla"
Nezasluženo sam od kuma bio proizveden u cara, da bih sada, opet mislim nezasluženo, postao direktor
Sad je dobar momenat da se Nacionalnom savetu za kulturu izmenom Zakona vrati nadležnost zbog koje je i formiran – izrada Strategije kulture Srbije
"Mislim da ovih dana nacionalnost ne znači mnogo, mi smo svi pripadnici Spotify i Youtube naroda. Neki slušaoci misle da živim u Kanadi, neki čak misle da živim u Rusiji. Sviram, na primer, u Berlinu, a ljudi ne shvataju baš uvek da tu i živim"
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Beogradski pozorišni život u februaru ponudio je nekoliko očekivanih zgoditaka, ali i prijatnih osveženja i iznenađenja
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
