Oni koji u SAD razmah pandemije kovida 19 procenjuju preko broja obolelih i umrlih porede je sa Perl Harborom, 11. septembrom (9/11) i sa španskom groznicom 1918, a ekonomisti sa Velikom depresijom 1929.
Suđenja okrivljenima putem Skajpa, neustavno prenošenje nadležnosti o zabrani kretanja građana na ministra unutrašnjih poslova, kao i mogućnost da se za kršenje te zabrane pojedincima sudi dva puta – i krivično i prekršajno, samo su neke od mera koje je ova vlast uvela pozivajući se na vanredno stanje
Država ovde jeste drugo ime za Aleksandra Vučića, a partijski aparat koji imitira državu – samo je u njegovoj službi. Ali, svi oni koji su se zatekli "u službi" imaju odgovornost koja se više ni po čemu ne može meriti sa onom pre pandemije. Radi li partijska država u interesu svih građana Republike Srbije i pored evidentnog kašnjenja, početne neozbiljnosti i manipulacija? Može li joj se verovati ako su nam kazali da je prvi registrovani slučaj obolelog od kovida 19 bio 6. marta, pošto je partija SNS prikupila potpise za svoju izbornu listu
Slovenac za vreme korona krize sme da ode u najbližu prodavnicu posle deset ujutru jer su prva dva sata rezervisana za stare i za trudnice. Može do najbližeg doma zdravlja, banke ili do apoteke. Tamo mu nije zagarantovano da će naći masku, kao ni sredstvo za dezinfekciju. Može i da ga iznenadi ako 125 ml košta 8 evra
Kikinda je do sada bila poznata po ludaji (tikvi) i Lali na njoj, po brašnu i noblicama, opelu i "Tozi", po mamutu i sovama, a od ovog marta je postala sinonim za korona virus
Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi
Iako je predsednik Vučić apelovao da se u doba borbe protiv pandemije virusa korona obustave sve predizborne aktivnosti, te da se pandemija ne sme zloupotrebljavati, SNS nije bio disciplinovan. Na društvenim mrežama se pojavio snimak kako aktivisti SNS-a opremljeni rukavicama i maskama, kojih u apotekama nema ni za lek, idu od vrata do vrata najstarijih sugrađana i donose im namirnice iz prodavnice. Za naprednjake, za razliku od lekara i medicinskih sestara, izgleda da ne važi nestašica maski, rukavica i skafandera. Sve imaju. Na skafanderima je i SNS-ov slogan ovogodišnjih izbora "Aleksandar Vučić – Za našu decu"
Prazni stadioni, odložene utakmice, suspendovana takmičenja. Virus kovid 19 je na neodređeno vreme ugasio globalni sport. Finansijske posledice po sportsku industriju biće merene u desetinama, možda i u stotinama milijardi dolara
Divim se ovim ljudima koji sve ovo stoički podnose. I pored diskriminacije na ličnom i međunarodnom planu, oni ne posustaju i svakog dana šalju svetu poruke da je ovo zajednička borba čovečanstva protiv virusa, a ne ljudi međusobno, šalju timove i nesebičnu pomoć Italiji, Iranu, Srbiji, gde god treba
Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje
Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku
"Istina više nije na ceni, ne funkcioniše. Ne veruje se svojim očima, svojoj pameti, ne veruje se očiglednom. To je svakako deprimirajuće"
Nesvakidašnja biografija egzotičnog lidera južnoameričkog socijalističkog "ružičastog talasa" dobija novi dramatični obrt dok se Bolivija nalazi na ivici građanskog, verskog i rasnog sukoba
Neredi u Čileu i Ekvadoru, protesti u Argentini, tenzije u Boliviji i Paragvaju govore o jazu između bogatih i siromašnih, besu marginalizovane mladeži, sporom privrednom rastu, rastućem dugu i nepoverenju građana i u leve i u desne vlade
Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče
Četvorostruka likvidacija u blizini sela gde se već odigralo jedno od ubistava sa najviše žrtava u Srbiji u bliskoj prošlosti, poligon je za razne teorije – od sektašenja, komšijske nesloge preko osvete, vlaške magije do toga da su se "nemoćni istražitelji obratili vidovnjaku za pomoć u rešavanju ovog slučaja"
Građani okoline Štrpca mesecima vode bitku protiv mini hidroelektrana, čime su se ozbiljno zamerili vlastima – lokalnim, srpskim i kosovskim. U okolini Peći, takođe udruženi, Albanci i Srbi "ratuju" protiv odlaganja toksičnog otpada. Iako se samo bore za čistu sredinu u kojoj žive, i jedni i drugi viđeni su kao – izdajnici
Trgovci su prepričavali kako ih je zatekla odluka da se posle samo dva dana bojkota radnje otvore, te da su se i ti što im se predstavljaju kao vođe našli u nevolji kako da im objasne zašto moraju početi sa radom istovremeno kada je trebalo da se dogovaraju o merama daljeg bojkota i produbljivanja humanitarne krize
Baš je zaratilo na televiziji: saobraćajke, tuče i međunarodni sporovi o Eurosongu
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih
Fudbalski klub Liverpul ni ove godine nije uspeo da osvoji prvenstvo Engleske pa se post produžio na dvadeset i devet godina. To nije sprečilo desetine hiljada ljudi iz celog sveta da dođu u grad i dobro se provedu
