Konstantinovićeva knjiga Filosofija palanke i danas ima prvorazredan kritički odnos prema fenomenu koji može da se nazove povratkom palanke. Ona je, naprosto, bila i ostala nezaobilazno štivo za razumevanje onoga što mi sada jesmo i kuda idemo ili, bolje, kuda ne bi trebalo da idemo
Usred bela dana čovek obučen u vehabijsku nošnju počeo je da puca na američku ambasadu u Sarajevu. Ranio je policajca, ali je uskoro savladan. Ispalo je da je Sandžaklija, da ima veze i tamo i u srednjoj Bosni, ali posredno i u Beču. Napad izgleda kao simboličan čin na ivici samoubilačkog ponašanja i nije prvi takve vrste
Nije problem u tome što se banke pljačkaju; uvek je tako bilo i biće. Problem je u tome što ljudi koji imaju za sobom debela krivična dosijea u Srbiji nisu u zatvoru; što se krivica za to stalno prebacuje između policije, tužilaštva i suda; što mesto službi obezbeđenja u pravnom sistemu još nije regulisano... Pooštrenje kaznene politike i proširenje ovlašćenja policije za upotrebu oružja tu neće biti od velike pomoći
Šta da se radi sa uspomenama kojima prođe rok trajanja ili koje štaviše prestanu da rade?
U stotinak američkih gradova održavaju se protesti zbog pohlepe jedan odsto najbogatijih koje organizuje pokret bez lidera "Okupiraj Volstrit". Demonstranti nose parole "Kraj korporativnog blagostanja", "Vreme je za revoluciju!", "Zaustavite rat protiv radnika" ili "Milijarderi, vaše vreme je isteklo". U Evropi marširaju "indignadosi", čiji protesti se najavljuju u desetak gradova
Apatija caruje Srbijom. Boris Tadić našao se u poziciji čoveka koga je pogodio usud iz mađarske poslovice "Evo ti ništa i drži ga čvrsto". Deluje sve usamljenije i sve manje toga ima da nam kaže. Oni koji su mu opozicija, čak i u koaliciji kojom vlada, na njegovu sreću deluju još apatičnije i usamljenije. Ali ono što je dobro za njega ne mora biti dobro i za nas
Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Prvo se pojavila priča Miloša Simovića o tome ko je sve navodno znao za pripremu atentata, a onda je u utorak policija počela da hapsi bivše oficire Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije iz vremena oružane pobune u novembru 2001. Između te dve teme ima i te kakve veze, ali će biti jako teško te veze dokazati tako da to bude prihvatljivo na sudu
