U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
Ko i zašto skriva svoje lice pred svetom? Zašto takvi ljudi idu u svoje akcije "noćom, kradom" i ne vole da ih se vidi i prepozna? Mora biti da ih je nečega sramota ili – mnogo verovatnije – da ih je nečega strah
Od tragedije je napravljena jeftina sapunica, od policijske istrage komedija apsurda, a u trci za šokantnim vestima pregažen je novinarski kodeks. Zašto i kome u prilog
"Ako u ovo uvedu nekog labilnog, taj će da flipne. Dobro, ja neću, i da ne spavam smišljaću tekst, ima bes da me hrani. Čuj, labilnog, šta ako je neko bolestan ili mu pozli? Taj može da umre bez problema ovde, niti ga ko vidi, niti ga čuje"
"Ja sam znao da donosim odluku koja mi nije u interesu u tom momentu, ali koja je u skladu sa svim načelima, principima, zakonom i potpuno, jako atipično u tom momentu, za mene normalna odluka. I sad, kad premotam film dve godine unazad, ne vidim da bih mogao da branim suprotno"
Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga
Poslednjeg dana februara, u Hali sportova "Ranko Žeravica" u Novom Beogradu odigrana je košarkaška utakmica između domaćeg Partizana i hrvatske Cedevite. Ubedljivo je pobedio Partizan, oprostivši se od rezultatski loše sezone u Jadranskoj ligi. Da ta utakmica, koja nije imala takmičarskog značaja, postane jedna od gorućih tema srpske politike i medija, pobrinuli su se navijači Partizana, skandirajući premijeru Srbije ono čuveno: "Vučiću, pederu!" Na prvi pogled, to zvuči kao sitnica u režiji navijačke mase, ali prozvanom Aleksandaru Vučiću to je bilo previše
Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, odlučio se da iz politike i svih srpskih zemalja ode u istoriju. On obećava da će to biti izlazak na velika vrata, planira oproštajne mitinge i pravi konferencije za štampu svakog dana. On junački ide mečki na rupu, kao Miloš kod Murata na Kosovu, da razbuca taj Tribunal kao Georgi Dimitrov onomad u Berlinu oko one paljevine Rajhstaga – pa šta bude. On se ne nada pravdi od tog suda, on računa na istoriju koja će ga zapamtiti. Ili bar tako kaže...
Zašto je premijeru Vučiću jako nezgodno da isporuči radikalsku trojku u Hag
Optužbe da su harizmatični imam i njegovi sledbenici propagirali Islamsku državu i pomagali džihadistima otkrivaju širu priču o jednoj marginalizovanoj zajednici
Posle više od četvrt veka provedenih na vlasti u Crnoj Gori Svetozar Marović je završio u podgoričkom zatvoru Spuž. Da li je vredelo toliko čekati i šta ovaj događaj može da znači za Crnu Goru i region
Građanima Srbije pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je Ustavom iz 2006. godine. Odredbom koja se nalazi u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava kaže se da će ona biti propisana posebnim zakonom. Zakona i dalje nema, pa je građanima već devet godina uskraćeno ostvarivanje ovog prava, čije je ostvarivanje predviđeno kao šesnaesti cilj Agende za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UN) do 2030. godine, koju je Srbija potpisala
