Čuvanje matičnih ćelija
Jednom u životu
Dnevno stigne do 120 kutija za obradu. Radno vreme traje dok se ne obrade svi uzorci koji stignu toga dana. Na pola puta između Brisela i Antverpena, dvadesetak kilometara od glavnog grada Belgije, nalazi se Krajo Sejv, najveća privatna banka matičnih ćelija u Evropi. Do sada je više od 120.000 ljudi iz celog sveta ukazalo poverenje ovoj instituciji, založivši u njoj budućnost svoje dece. Novinari iz Srbije imali su privilegiju da prvi posete ovu "laboratoriju života"
Intervju – Srđan Mihajlović, generalni direktor Transnafte
Kako sačuvati ideju PEOP-a
Od Krka do Novog Sada imamo tehnički kapacitet provoza devet miliona tona nafte, a od Novog Sada do Pančeva šest miliona tona godišnje, ali koristimo ukupno manje od tri miliona tona, dakle oko 30 odsto projektovanog kapaciteta
Lisica i ždral
Tražim pomilovanje
Predsednici Skupštine hitno su bili potrebni sinonimi za reč "zločin", trebalo je nabaviti nekoliko rečnika, ići na internet, a sekretarica kao da je u zemlju propala
Davos
Bankari na potezu
Vreme Beograda – Otvorena vrata
Vaše su ideje, naše je da ostvarimo
Usvojeni pametni predlozi Beograđana na "čekanju" su benzinska pumpa za čamce i muzej vina u lagumima ispod Karađorđeve ulice, uvođenje ekonomske takse od pedeset dinara za registraciju vozila u Beogradu (novac za nabavku bicikala za prvake) i nova vrsta prevoza – rikše
Vreme nauke
Devet
Kopenhagen bez protokola
Dani posle sutra
Kopenhagenu se nije dalo da dobije klimatski protokol koji će nositi njegovo ime, poput onog koji je pre dvanaest godina usvojen u Kjotu u Japanu. Najveća konferencija o klimatskim promenama i jedan od najmasovnijih međunarodnih samita dosad održanih sa 115 prisutnih šefova država završio se bez očekivanog rezultata u hladnoj prestonici Danske, staroj vikinškoj luci sa pola miliona stanovnika i sto načina da se brine o energetskoj efikasnosti
Knjige – »Susret« Milana Kundere
Oboji u Brno
Prvi utisak o Susretu, najnovijoj knjizi Milana Kundere, može biti pogrešan, naročito nakon čitanja podnaslova i letimičnog pregleda sadržaja iz čega se vidi da je Kundera ovde, između ostalog, ukoričio neke stare, ranije u knjigama neobjavljene tekstove. A ipak, nipošto nije reč o podgrejavanju starog ručka, odnosno iskorišćavanju restlova. Susret je verovatno najličnija i najpolitičkija Kunderina nefikcijska knjiga
Intervju – Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda
Okviri mogućeg
Niko ne koči da Muzej počne da koristi dobijenu zgradu – reč je o tome da niko ne gura. Jednostavno, nije to ničiji radni zadatak
Knjige – Rečnik Jungovih pojmova i simbola pojmova
Zaboravljeni jezik duše
Žarko Trebješanin se, uprkos svemu, odvažio da sačini pojmovnik Jungove psihologije, smatrajući da je sazrelo vreme da se čitaocima ponudi jedan sistematičan, celovit i iscrpan rečnik Jungovih pojmova i simbola
Intervju – Goran Paskaljević, režiser
Uprkos politici
"Iskreno verujem da film Medeni mesec može da bude važan korak u procesu približavanja srpskog i albanskog naroda, koji žive odvajkada kao susedi, ali leđima okrenuti jedni drugima"
Dani kupine
S Medvednika vetar piri
Intervju – Gil Anidžar, filozof
Bog u povlačenju
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Intervju – Luk Bondi, režiser i pisac
Režiser suptilnih tonova
"Ne zanima me neki pisac koji piše o trenutnoj krizi. Jer savremenost je sve i ništa... dok mi razgovaramo, ona već prolazi. Od takozvanih savremenih političkih tema nikada nije nastalo dobro pozorište"
Sterijino Pozorje ‘09.
Odrastanje naroda i druge priče
Koncept SP kao isključivo "festivala domaće drame" mogao bi se vratiti u opticaj jedino po cenu beslovesne automarginalizacije samog Pozorja
Intervju – Miljenko Jergović, pisac
Između gradova
"Iskreno, meni jedno dobrih četiri-pet godina pomirenje jako ide na živce. Kad mi neko spomene pomirenje između Srba i Hrvata, bude mi loše u svakom pogledu jer je to ona vrsta općeg mjesta i stereotipa koja čovjeku svrdla mozak gore od mamurluka. Mislim da se pomirenje desilo. Najprije su se pomirili kriminalci, atentatori, ubice i šverceri, a nakon njih raznorazni, da tako kažem, privredni subjekti. Mire se i obični ljudi, u tišini i u žalosti za pobjeglim godinama života, ali to novine uglavnom ne zanima"
Dan bezbednosti
Setiće ih se neko, bez brige
Svoje pacove pustili su da se trebe među sobom, sasvim darvinistički. Kad im se reklo da ubiju, nisu pitali "zašto?", nego "koga?"
VREME NAUKE
Jedan
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Glad za životom
"Mi sad snimamo u Boru i svako malo vetar donese beli dim koji ne vidite, samo odjedanput cela ekipa krene da kašlje. Užasan ukus metala i sumpora u ustima. Mi se davimo, oni ne. Oni kažu, nepovoljna ruža vetrova. Tako se to tamo kaže na vestima. Ne kaže se: ‘danas je zagađenost uvećana za 1000 odsto’, ne, nego: ‘to je nepovoljna ruža vetrova’. Čista poezija. I oni se onda smeju, a mi kašljemo"
Pandemija gripa
Prirodni neprijatelj u gostima
Meksički ubica, isprva nazvan svinjskim, potom severnoameričkim gripom, nastaje od klasičnog virusa tipa A, podtipa H1N1, koji se inače lako prenosi među ljudima
Intervju – Boris Tadić, predsednik Srbije
Trešenje persijskog tepiha
"Kada sam postao ministar za telekomunkacije u prvoj vladi nakon demokratskih promena, zamolio sam da se donese u kancelariju neki mali tepih iz depoa savezne vlade. Sutradan sam zatekao persijski tepih četiri puta četiri, potpuno nov, na kome mi je bilo neprijatno da hodam koliko je bio debeo. Zamolio sam za objašnjenje sekretara Ministarstva, koga sam nasledio u tom ministarstvu, i dobio obrazloženje – gospodine ministre, u administraciji važi pravilo: ukoliko vi naručite olovku, mi vam kupujemo ‘Monblan’"
TV manijak
Nekom je svanulo!
Rim – Izložba "Đoto i XIV vek"
Novi srednji vek
Grandiozna izložba u rimskom kompleksu Vitoriano posvećena je slikaru koji je u umetnost Srednjeg veka uneo novu, modernu i humanističku viziju, a neobičan susret sa Đotovim remek-delima ostvaren je i uz pomoć savremene tehnologije