Priča o jemstvu Miroslava Miškovića je zaista unikatna i nema veze sa običajima našeg beskrajno razbarušenog pravosuđa. Čudnovato je, u prvom redu, što mu je sin pušten mnogo ranije na slobodu, makar i sa nanognicom, kao npr. Ceca Ražnatović ili bivši vlasnik "Kurira" Radoslav Raja Rodić. Mišković je, ipak, za sve to vreme sedeo u pritvoru: te može uticati na svedoke, te može pobeći, može bilo što, ovo ili ono
Svakome ko se seća devedesetih godina prošlog veka ovde i okolo neće biti teško da zamisli kako izgleda život u Detroitu u prvoj deceniji ovog veka: visoka stopa kriminala i korumpirana policija, hitna pomoć bez voznog parka, ulice bez osvetljenja, đubre na sve strane, sirotinja, beznađe...
Da je kojim slučajem u Srbiji kao u Portugaliji, to bi u istoriji ostalo zabeleženo kao "Zlatno doba"
Sad kad se vlada dohvati rešavanja domaćih prilika, videće se jasno kakvi su. Biće to polaganje male mature i nema rešenja tog testa koje bi im neko mogao doturiti, kao što se čini da su odgovori na pitanja oko Kosova stigli iz briselskog "Službenog glasnika" u grudnjaku Ketrin Ešton
"Stremimo ka tome da poreski obveznici zapravo budu klijenti Poreske uprave, a ne neko ko samo izmiruje poreske obaveze"
Dok traju pripreme za obeležavanje sto godina od Sarajevskog atentata, predstava Martina Kušeja urađena na osnovu tri Krležine drame u produkciji Bečkog pozorišnog festivala, podseća na istorijske okolnosti u kojima se on zbio, a koje mnogi revizionistički raspoloženi tumači Prvog svetskog rata rado ignorišu: monarhija je pre rata bila u dubokoj moralnoj i idejnoj krizi, bez smisla za realnost ili vizije budućnosti, a južnoslovenski narodi se nakon rata nisu tek slučajno našli u zajedničkoj državi, nego su decenijama, tražeći odgovore na zajedničke probleme, imali slične težnje
Srbija, čini se, odustaje od institucionalnih rešenja koja traže međunarodne finansijske organizacije, pa i od onih koja Evropska unija traži od zemalja sa kojima započinje pregovore o prijemu u članstvo i ponovo kreće nekim svojim "kreativnim putem" političkog i ekonomskog voluntarizma
Ovo je prvostepena presuda i toga su svi svesni u Srbiji. Aleksandar Vučić je – sa hvalevrednom uzdržanošću – promrsio da je to "dobro za Srbiju", ali niko iz vlasti nije se ukazao na Surčinu da ta dva veoma važna aktera naše novije istorije dočeka; pitanje je hoće li se ukazati i ako pravosnažna presuda bude oslobađajuća. Priča je malo složenija nego što bi se to iz haške perspektive moglo pomisliti: Jovica i Frenki kod njih su optuženi za jedno; kod nas su sumnjivi za nešto drugo, što se donekle i poklapa, ali je veće
Bila su potrebna dva i po meseca Ministarstvu finansija da shvate da upozorenja Fiskalnog saveta nisu "neozbiljna", kako je u martu njihov izveštaj izvoleo oceniti ministar Dinkić; valjda neće proći još toliko kako bi se u ozbiljnost situacije uverio i predsednik Vlade i njegovi koalicioni partneri
Jedini izlaz biće u prodaji porodične srebrnine, gotovo kao za vreme velikog rata kad se klavir menjao za dva džaka brašna. Telekom, EPS, ima tu još ponešto, biće zalozi održanja životnih funkcija Srbije i to se teško može izbeći
