Nervoza je očigledna i sasvim razumljiva: u poslednjim danima pred drugi krug predsedničkih izbora, ni ruski energetski zagrljaj ni evropska (kržljava) šargarepa ne deluju kao argumenti koji bi prognozu izbornog ishoda učinili bar donekle uverljivom. Kampanja je, zato, zaoštrena – puca se iz sveg raspoloživog oružja, pa makar i ćorcima
Borisu Tadiću prirodni saveznici kao najveću manu pripisuju ono što mu je najveća vrlina. On, u očima najljućih prirodnih saveznika, biva opisivan kao ovovremeni Milan Nedić koji je, s jedne strane, pristao da kohabitira s Vojislavom Koštunicom, a s druge strane, sa Evropom
U izbornoj matematici malih brojeva, kada će izbore u Nikolićevu ili Tadićevu korist da opredeli nekih 50.000 glasova viška nad konkurentom, Koštuničina reč, kao i naglašeno ćutanje, veruje se da postaje važna. Ali, to važi i za ostale
Rezultat prvog izbornog kruga dodatno je ojačao prognoze o izrazitoj neizvesnosti predsedničke trke, a samim tim i puta kojim će se Srbija kretati u narednom periodu
Zli jezici pričaju da u Drvengradu uopšte nije boravio Mihalkov nego Luka Karadžić koji je pljunuti Nikita
Istraživanja ukazuju na "tesan" odnos snaga između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, a na konačnu odluku neodlučnih birača, prema uverenju dela analitičara, presudno bi moglo uticati ponašanje onoga ko na izborima ne učestvuje – Vojislava Koštunice
Srbija je već ostrvo u Evropi, zapljusnuto ponajviše sa severoistočne obale, one koja nas deli od ruske energije, pa bilo da se ona pojavljuje kao nafta i gas ili razumevanje
Ove godine šampionsko postolje pripalo je akademiku i piscu Dobrici Ćosiću, sa tri izjave. Prošle godine prvo mesto ravnopravno je podelilo čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje. Drugo mesto podelila su petorica kandidata: Aleksandar Tijanić, Dragan Jočić, Ivica Dačić, mitropolit Amfilohije Radović i Tomislav Nikolić. I ove godine, kao i prošle niko nije osvojio treće mesto
Živa je istina da je Tomislav Nikolić izrekao nešto što bi supotpisali i oni koji ne bi s njim delili ni potpis na primljenom čeku od milion dolara
Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji najznačajnije stranke vojvođanskih Mađara formirale su zajedničku predizbornu koaliciju i izašle sa sopstvenim kandidatom. Ištvan Pastor pred sobom ima zadatak da vrati deo izgubljenog biračkog tela i na taj način redefiniše svoje odnose sa tradicionalnim političkim partnerima iz Beograda i Novog Sada
Do kraja nedelje, zbrajanjem i oduzimanjem političke koristi i štete, Koštunica bi trebalo da prelomi da li će bojkotovati izbore, igrati na kartu povezivanja evropskih integracija i kosovskog raspleta ili podržati nekog od kandidata. Ili će nekonvencionalna mudrost proizvesti neko novo kreativno rešenje problema sa kojim se 20. januara suočava cela Srbija
Predsednik Vladimir Putin imenovao je svog "naslednika" – prvog potpredsednika vlade i predsednika saveta direktora Gasproma Dimitrija Medvedeva, za koga se procenjuje da će, iako dolazi iz firme pred kojom "drhti" cela Evropa, ipak sprovoditi "liberalni" kurs politike Ruske Federacije
"Meni Mišković ne znači ništa u životu, ja govorim o tome da se demokratija u Srbiji već pretvorila u fasadu"
Odnosi Srbije i Rusije su se poslednjih godina dobro razvijali u nekoliko ključnih sektora, a najaktuelniji je taj što se politika Rusije na Balkanu podudara s težnjom Srbije da sačuva svoju državnu celovitost
Izbori su svojevrsno testiranje budućeg kursa države: da li će Ruska Federacija biti "putinovska" ili "jako putinovska"
Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik, na otvaranju Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata u Kragujevcu ("Gazeta")
Mišković bi, kad je već dozvolio sebi taj luksuz da uđe u politički obračun, najpametnije uradio da prihvati priliku koju mu pruža rad skupštinskog anketnog odbora. Pare ne može da izgubi, a može da popravi javnu sliku o sebi
Pravo pitanje nije, međutim, ko će Mušarafa naslediti, već kako će njegovi naslednici rešavati mnogo teže probleme nego što je podela političkih uloga, kao što je eskalacija verskog ekstremizma koja nagriza zemlju. Odgovor na to kako zaustaviti talas nasilja koje se Pakistanom šire kao požar nema nijedan od trenutno glavnih igrača na političkoj sceni
Da li će radikali na predstojećim izborima imati koristi od početka suđenja Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu
U ozbiljnim državama glavna rasprava o politici vodi se preko budžetske politike. U nas mu to dođe kao neka mitska Alajbegova slama, kao nešto tuđe što se ne tiče nas, već se tiče isključivo guvernera Radovana Jelašića, osuđenog na mađarsku poslovičnu kletvu – evo ti ništa i drži ga dobro
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
Najveći protesti u Gruziji nakon "revolucije ruža" okrenuli su bivše simpatizere prozapadnog predsednika Mihaila Sakašvilija protiv njega samog. Akcija opozicije pod nazivom "Gruzija bez Sakašvilija" podrazumevala je razne performanse, na primer nošenje vešala sa ružom i fotografijom gruzijskog predsednika, čime su demonstranti na pomalo morbidan način pokazali postrevolucionarno raspoloženje
